Култура

Те ноћи, када сам први пут сео да читам Достојевског, одиграо се најзначајнији догађај у мом животу, значајнији од моје

У свему бих да дођем До суштине саме. У раду, трагању кроз таме, У срца дрхтање. До суштине прошлих дана,

Народ је велика историјска целина, у њега улазе сва историјска покољења, не само жива, већ и умрла, и оци и

УВОД Ja не познајем Шекспира. Чак и не могу да га познајем. Али он зна мене; он ме је описао,

„Боље је и курјак бити неголи човек, веруј ми. Нема ти од човека ништа грђе на свету. Грђе од човека

У збирци „Пси који трче уназад“ Марка Ђорђевића (КР Рашић, 2022) лирски субјекат обележен је усамљеношћу, тугом и страховима, а

Умирање и смрт, последња борба коју свако мора сам издржати. После издисаја што остане, то више није нико, и зато

Ова, за разлику од претходне две књиге Владимира Коларића („Хришћанство и филм“,2017 и Хришћанство и уметност, 2021) најновија се бави

У првој збирци песама Мата Уљаревића, „Сутерен“ (Завод за проучавање културног развитка, 2022), стално нешто шишти, сикће, кези се, млатара

Moja професорица психологије се љутила због претеране употребе медикамената у њеној струци, сматрајући да је, у основи, човек човеку лек.