У животном тешком трену
Кад је срцу живот пуст,
Ја молитву једну чудну
Изговарам наизуст.
Сила стоји благодатна
У сазвучју живих речи,
Из њих дише непојамна
И лепота свéта, лечи.
И са душе скотрља се
Бреме сумње далеко, —
Верује се, и плаче се,
И тако је лако, лако…
1839.
