Андреј Тарковски: ЗНАЊЕ ЈЕ НЕПОТПУНО ДА НЕ БИ ОСКРНАВИЛО БЕСКОНАЧНОСТ

Ја не бих могао да живим када бих знао своју судбину.

По свој прилици, живот губи сваки смисао, ако знам како ће се завришити — имам у виду, наравно, своју личну судбину.

У том детаљу постоји нека невероватна, нељудска великодушност некога, пред ким се човек осећа као детенце, истовремено незаштићен и заштићен.

То је учињено да би наше знање остало непотпуно, да не би оскрнавило бесконачност, да би остала нада.

Незнање је благородно.

Знање је вулгарно.