Жарко Видовић: КОСОВСКА ЖРТВА ЈЕ ЧИН ПОКАЈАЊА

До Косова, Срби су допустили да се греси нагомилају толико, да су могли бити откупљени само Косовском жртвом најбољих Срба.

Зато је Косово слављено: не као пораз – како неки тумаче (схватајући Србе као историјске мазохисте) – него као ЖРТВА откупљења, жртва којом је очувана светост Србије, заједница и Причешће са Небеском Србијом.

То је жртва Богу најмилија: жртва самоспознаје уздизањем у Небеску Литургију (као у Лучи Микрокозма).

Косовска битка је потврда државне свести племства, али и нечега још узвишенијег – ПОКАЈАЊА, дубоке самосвести православног човека да је за појаву Зла у свету крив само он, те да се Зло и отклања само личном жртвом, јер човек је „цар Земље“!

Достојанство човека није само његов украс, него и „тежак вијенац“!

То достојанство је човекова СЛАВА коју Његош има стално на уму (ЛМ, П, 11–20).