Владета Јеротић: Психолошки портрет Николе Тесле
Временом, Тесла је постао свестан да му је не само пријем космичке енергије лако омогућен, већ и да он сам постаје извор енергије. Овакво уверење, осведочено искуством и, наравно, научним радом на откривању и примени разних облика енергије у природи, јачали су у Тесли осејање моћи. Понашајући се привидно скромно пред људима, одричући се целог живота сваког задовољства осим проналазачког, опходећи се ирационално према новцу, Никола Тесла је, у ствари, постајао све независнији од људи, а то је постизао непрекидном и увек будном контролом и над собом и над другим људима. Тесла је најзад, убедно себе да је живот који се састоји у бескрајном уздржавању и одрицању, најбољи од свих начина живљења, па га је чак препоручивао другим људима, истичући себе као пример. Да је у оваквом Теслином начину живљења, који је постао његов поглед на свет, и поред блиставих открића у науци која су му донела једногласна признања целог света, ипак било нечега неприродног и насилног, да не кажем и схизоидног, говори Теслина заокупљеност аутоматима и роботима, доживљавајући и себе повремено као аутомат или као батерију напуњену силном енергијом која почиње да светли. “Човек је самопокретљив аутомат под дејством спољних утицаја”, пише Тесла: „Мада наизглед својевољне и унапред одлучене, његове акције нису управљене само изнутра, већ и споља. Он личи на сплав који бацају вали узбурканог мора.”
Теслин геније, као и већина других генијалних људи, нарочито болно, и чак трагично, доживљава човекову немоћ пред природом и космосом. Тесла никако не пристаје да остане сплав на узбурканом мору, њему је дата енергија и са њоме моћ да овлада стихијом, у себи и у спољашњем животу, помажући тако, као нови Прометеј, свим људима и целом човечанству. Одакле заправо пристиже човеку и целој природи та силна, непојамна енергија? Горди Прометеј, пали Луцифер у човеку, присутанје још како и у Николи Тесли. Њему не треба интервенција Бога и било какве духовне силе која смислом и Промислом управља овим светом. Тесла би да човека начини богом и тако господарем природе; тек ће онда бити искоришћене природне силе на добробит људи, ратови ће престати и човек ће уживати све благодати своје мукотрпне победе.
