ВЕК ОД РОЂЕЊА АКАДЕМИКА МИЋЕ ПОПОВИЋА

На данашњи дан пре сто година у Лозници је рођен академик Миодраг Мића Поповић, велики српски сликар друге половине XX века. Породица Поповић сели се у Београд када је Мића имао четири године, где завршава основну школу и гимназију. После Другог светског рата , 1946. године уписао се на Академију ликовних уметности у класи Недељка Гвозденовића, али већ исте године прелази у класу Ивана Табаковића. Наредне године у пролеће студенти са Табаковићеве класе формирају Задарску групу. На јесен су због напуштања наставе избачени са Академије. Касније су сви враћени, изузев Миће Поповића, који наставља даље као слободан сликар. Године 1950. отвара своју чувену самосталну изложбу са 160 радова, где у каталогу штампа свој програмски текст о сликарству, о савременој уметности, тачније. После ове изложбе одлази у Париз, заједно са својом супругом, Вером Божичковић Поповић. Након боравка у Паризу, крећу на путовање по Медитерану. По повратку у Београд, 1952. године приређује изложбу Село Непричава у Музеју Вука и Доситеја. Тих година бави се и теоријом уметности и 1954. године издаје прву књигу из те области – Судари и хармоније. Следи изложба Од магле, од костију у Уметничком павиљону на Калемегдану, после чега се нижу изложбе у земљи и иностранству.

Крајем 50-их слика своје прве енформел слике, које први пут излаже у Музеју примењених уметности у Београду 1960. године. Редовно излаже на Октобарском салону, а 1965. године приступа уметничком удружењу Лада. Шездесетих година, осим изложби следи и низ награда за сликарство. У то време почиње да се бави режијом и позориштем. Први дугометражни играни филм  „Човек из храстове шуме“ режира 1963. године. Две године касније, у Атељеу 212 режира комад „Виктор или деца на власти“. Затим следе филмови: „Рој“, „Камени деспот или једина могућност народне песме, Хасанагиница“, „Делије“ и „Бурдуш“.

У сликарству се опет враћа фигурацији, али на неки други начин, тако да 1971. године у Салону Музеја савремене уметности приређује самосталну изложбу под називом „Сликарство призора“. И опет путује, овај пут у Кину, Тајланд, Индију и Иран. Изложбе се нижу, али велика самостална изложба у Културном центру Београда 1974. године бива забрањена пред само отварање.

Године 1980. одлази у Америку са породицом, где путује по целом континенту. На Њујоршком државном универзитету у Олбанију, држава Њујорк предаје цртање и сликање, као гостујући професор. У међувремену постаје и редовни члан САНУ.

Поред бројних награда и признања, проглашен је за почасног грађанина Лознице 1989. године. Умро је у Београду 22. децембра 1996. године.

Стална поставка слика Миће Поповића и Вере Божичковић Поповић основана је 1989. године, на основу уговора о поклону склопљеног између дародавца Миће Поповића и општине Лозница. Свечано је отворена 28. Октобра 1989. године. Смештена је на спрату Куће Катића, у улици Јована Цвијића број 15 у Лозници. 

Од 2001. године у јуну се одржавају Мићини и Верини дани, непосредно везани за Сталну поставку слика Миће Поповића и Вере Божичковић Поповић, а поводом рођендана Миће Поповића (12. јун), од 2002. године излази и часопис „Призор“ у издаваштву Центра за културу „Вук Караџић“. То је часопис који се бави културном историјом Јадра са посебним освртом на уметност Миће Поповића.

Овогодишња манифестација биће свечано отворена 12. јуна 2023. године у Сталној поставци слика Миће Поповића и Вере Божичковић Поповић.  

У 18.30 часова свечано ћемо открити  бронзану бисту Миће Поповића, рад вајара Томе Коматине. 

У истом простору у 19.00 часова биће отворена изложба “Испричана Непричава – поводом сто година од рођења писца Борислава Михајловића Михиза (1922-1997) и сликара Миодрага Миће Поповића (1923-1996)”, аутора Елиане Гавриловић и Миодрага Томића, музејских саветника из Народног музеја Србије. Изложбу ће свечано отворити Бојана Борић Брешковић, директорка Народног музеја Србије. Програму ће присуствовати аутори изложбе и вајар Томо Коматина.

Центар за културу “Вук Караџић”, Лозница