Иван А. Иљин: ТРЕБА СЕ УСРЕСРЕДИТИ НА ДАРОВАНО, А НЕ НА ОНО ШТО НАМ НЕДОСТАЈЕ
Човеку је потребна способност да усресреди своју пажњу, своју љубав, вољу и уобразиљу – не на то што недостаје, чега је лишен, већ на оно што му је дато.
Ко стално мисли на оно што му недостаје, увек ће бити гладан, завидљив и заражен мржњом.
Вечна мисао о штетовању може човека одвести у душевну болест или гроб; вечно дрхтање пред могућим лишавањима понижава га и припрема за робовање.
И напротив: тај ко уме са љубављу да осети и да се уживи у оно чиме је дарован, пронаћи ће у свакој животној ситници нову дубину и лепоту живота, некаква врата која воде у духовне просторе, или улаз у скривени Божији врт, или кладенац, који му штедро, из дубине постојања долива изворе воде.
Таквом човеку је довољан и прост цветић да би дотакао божанствено саздан свет и да се запањено поклони пред њим…
Када су ученици питали Антонија Великог како то види Господа Бога, он им је одговорио овако: Рано изјутра, када излазим из своје земунице у пустињи, ја видим како се буди сунце, чујем како птичице певају, тихи ветар ми милује лице – срце моје види Господа, и пева од радости.
