Борис Пастернак: У СВЕМУ БИХ ДА ДОЂЕМ ДО СУШТИНЕ САМЕ

У свему бих да дођем

До суштине саме.

У раду, трагању кроз таме,

У срца дрхтање.

До суштине прошлих дана,

До узрока што их држи,

До почетка, до корена,

До њихове саме сржи.

Непрестано хватајући нити,

Догађаја, судбине,

Живети, мислити и љубити,

Сићи у дубине.

О, када бих то могао само,

Кад бих имао власти,

Написао бих стихова осам,

О својствима страсти.

О гоничима, о прогонима,

безакоњима, гресима,

О лактовима, о длановима,

Бежањима, чудесима.

Потом бих извео и њен закон,

И њена начела.

Понављајући њеног имена

Прва слова цела.

Разбио бих стихове, као сад.

Сав грозничав и лак,

Цвале би липе у низу, једна

другој у потиљак.

У стихове бих унео дисање руже,

И цвећа дах,

Шуме, сенокосе, траве кад се пруже,

Олује замах.

Тако је некад сместио Шопен чудеса

Жива, све те боје

Паркова, шумарака, гробова, небеса,

У етиде своје.

Достигнутог тријумфа

Игра и мука –

Затегнута тетива

Напетог лука.

1956.

Препев: Александар Мирковић