Момчило Настасијевић: РЕЧИ ИЗ ОСАМЕ

Амбисе прекорачим, 

стукне на равном тлу нога. 

Дневи своје замрачим, 

блесне видело Бога. 

У тишину се облачим, 

тајном проговара твар. 

Пепео ветри ме веју, 

остане жар. 

Бездоман, 

топли нудим кут. 

Беспутан, 

даљинама поведем на пут. 

И судње ме, 

и мрем, 

а живот отвара тек двери. 

Реч своју нем 

камену завештавам, 

и звери. 

Бездетан, 

на истину грем. 

Синови прате ме 

и кћери. 

Leave a Reply

Your email address will not be published.