Богдан Поповић: У царству хладнога разума нема вредности

Сва наша задовољства и сва наша срећа y животу долазе од наших осећања. Без осећања би човек био мраморни кип; без бола, али и без задовољства. Живот y том случају не би било вредно живети, пошто je свима вредностима основа и мера само наше осећање. У царству хладнога разума нема вредности.


Али, ако су наша осећања извор сваком нашем задовољству, и нашој срећи, она су исто тако и извор сваком нашем болу, и нашој несрећи. Да ли ће осећања са собом донети први или други резултат, зависи од тога да ли ћемо ми њима управљати или она нама. И за осећања ce може рећи оно што ce каже за воду и ватру, да су добре слуге, a зли господари.


Ми Срби не управљамо добро својим осећањима. Ми смо најређе њихови господари, a најчешће њихове послушне слуге. Господарство на осећањима треба освојити као и сва друга господарства; a ми смо још сувише млад народ, и нисмо стигли да стечемо ту власт над њима. Осећања су реакције, одговори нашег тела на спољашње и унутрашње надражаје. Наши су одговори неумерени; ми на сваку драж споља и изнутра одмах планемо, и y другом тренутку већ буктимо пуним пламеном. Свеједно je која нас je врста осећања обузела, радост или жалост, страх или гнев, љубав или мржња — ми y сваком случају треперимо од главе до пете. У таквом расположењу за разум остаје мало места; a разум једини може дa управља. Човек остављен своме осећању лађа je без думена, и само је ветар страсти гони, не куда треба, но куда ветар хоће — y стење, или y кобан сукоб с другом лађом која такође плови без думена.

(1932)

Leave a Reply

Your email address will not be published.