Роман “Завештање”- жртвом до вечности

Јездимир Марковић био је краљев официр, родио се 1888 године у слу Крушчица, тадашњи срез Ариљски. Са својих 22 године придружује се нашој војсци у првом Балканском рату и остаје са њом до краја сва три Балканска рата. Касније, Први светски рат дочекује у чину наредника. Због свог херојства у Првом Светском рату, одликован је са две Карађорђеве звезде са укрштеним мачевима, што је било највише одликовање које земља може да додели. Са својим народом дели страхоту преласка преко Албаније и преживљава. Учествује у пробоју Солунског фронта. У тим борбама се поново издваја својом храброшћу и добија две медаље за храброст Милош Обилић, Руски Георгијевски Крст, Грчки Крст, као и све споменице од 1914-те до 1918-те, и многа друга одличја. Краљ Александар Карађорђевић му поверава насељавање Срба у Банату након Првог Светског рата и он постаје намесниг села Милетићево код Вршца.

Јездимир Марковић

У периоду између два рата постепено напредује до чина капетана прве класе. У другом Светском рату учествује у борбама и бива заробљен и послат у логор Офлаг 6 Ц у Оснабрику. Ту је боравио 5 година, након чега бива ослобођен. У комунистичком систему није био активан. Као краљев официр био је депонован након рата у чину мајора. После рата постаје земљорадник. Умро ј 1984-те године у 96-ој години.

“Завештање” је истинит роман о животу нашег народа кроз једну тешку епоху која га је задесила, а то је епоха ратова. Он је базиран на лику и животу Бојаниног прадеде и говори о томе колико је заправо наш народ достојанствен и стамен у свом том страдању. Тај малени народ ватреног духа је својим опанком „прегазио” неке од најмоћнијих империја тог времена и постао симбол правичности, јунаштва, ревности. Симбол неугасиве жеље за слободом. Ово је прича о њему. Прича о див јунацима нашег народа. Прича о Србији у годинама рата.

Српска земља је вековима била и остала чувар вере Православне, символ правде и јунаштва. Њени најбољи синови уградили су своје кости у темеље њене државности, а крвљу својом, као тапијом, запечатили су њене границе. Жртвом својом потврдили су завет Лазарев и показали да се Србин неће одрећи ни метра своје земље, већ ће га неустрашиво бранити оним највишим што има, својим животом. Током ратова који смо водили, најбоље се показује да је снага не у сили, већ у правди, као и речи Светог ђакона Авакума који каже: „Срб је Христов, радује се смрти!” Те пророчке речи које је изрекао, јасно говоре о томе да ће наш народ пре живот дати, него трпети зло и неправду. Без Крста и страдања, нема ни Васкрсења.

Док сам писала ову књигу, нисам могла а да не мислим о свим оним који су живот свој дали на бранику Отаџбине, па је ово дело мој мали допринос томе да се њихова жртва не заборави. И чиме бих завршну реч ове књиге могла да приведем крају, него речима којим су се поздрављали наши див јунаци, они који су заправо тај поздрав и живели: са вером у Бога, за Крст Часни и слободу златну! Христос Васкрсе!

Роман можете поручити на: bimbi778@gmail.com

Leave a Reply

Your email address will not be published.