Матија Бећковић: ВАСКО ПОПА

У Хиландару

питам за оца Арсенија

монаха у сурој ризи

кога памтим

још од првог доласка

Кажу да је узео завет молчања

и да већ поодавно

никога не виђа

и ни с ким не проговара

Кад је његов народ

највише говорио

а најмање знао шта прича

обрекао се да ћути

Али можда ће тебе примити

и с тобом изговорити коју

само морамо да га питамо

Ускоро у келији молчалници

после немог загрљаја

и подужег ћутања

Арсеније проговори

Је ли умро Васко Попа

Погнух главу

уместо одговора

а тишина опколи његове речи

и зацари још дубљи мук

Он заустави бројанице

и тако ми навести

да је време растанку

Као да се из једног живота

враћам у други

једва чекам да објавим

шта сам чуо

и као да сам га на оном свету

затекао здрава и жива

довикујем у небеса

Радуј се Васко Попа

Leave a Reply

Your email address will not be published.