Иван Иљин: О духовности инстинкта
Васпитач (мајка или отац) има велики и одговоран задатак да, чим му се за то укаже прва прилика, пробуди дечју душу зраком божанске благости и лепоте, љубави и радости, како би се она пренула из свога дремежа, из чулног наслађивања и доживела благотворно буђење.
Већ и нежан поглед и глас мајке започињу овај посао.
У дубини инстинкта мора се отворити духовно око, како би, треперећи од среће, примило Божији зрак који му долази из света, и заљубило се у његов сјај; да би душа, једном за свагда, поверовала у добру силу космоса и зажелела нову лепоту, нову радост и нову хармонију; да би заволела божанствено и да би чврсто поверовала у Бога.
Дете је потребно укључити у божанствену срећу на земљи што је могуће раније; док оно још ништа не зна ни о животним патњама, ни о злу света; док његова душа још није искусила ни окрутност људи, ни суровост природе; док је оно испуњено природном поверљивошћу и богато првобитном чистотом.
