Андреј Тарковски: Спремност на жртву је природно стање духа

Мој филм се зове Жртва.

Зар спремност на жртву не би требало да буде природно стање духа?

Радња је једноставна: ЧОВЕК се налази у ситуацији почетка нуклеарног рата.

Осамљен, јунак се моли да се време врати и да се катаклизма не деси.

У неком тренутку он заспи, а када се пробуди, почиње да сумња да ли је сањао страшну поруку.

Али и даље се осећа обавезним да испуни обећање дато Богу – да одустане од свих лажи и да запали своју вољену кућу.

Када је запали, доживљавају га као лудака и одводе у лудницу.

Али за њега остаје нејасно да ли је његова породица у праву или он сам, који је спасао свет по цену своје жртве.

Желим да покренем питање важности личне одговорности и личне вере човека који је у стању да преузме личну одговорност за судбину света насупрот друштвеној неодговорности која влада около.