Пол Клодел: СВЕТИ ЈОВАН ЕВАНЂЕЛИСТА

У тешким случајевима Јован је за разговор с Господом биран

Јер он беше најмлађи, Исусу драг, а озбиљан и миран,

С епитрахиљем о боку као свештеник пред освећењем, он слуша Божјег Сина који моли и збори с усхићењем.

Установљује се Служба Божја док Крст још узет није.

Јован је узео Азим, прихвата путир и пије.

Испија пријатеља и учитеља, Бог се у њега точи!

Пије душу и тело, испија божанску крв, и при том затвара очи.

Тако се срце наше отвара да најзад неко у њ продре.

Ево Исуса са Јованом, ево свештеника, ево Божје моћи бодре,

Са безазленим Јованом, Боже, да се спојиш Ти ћеш знати!

Јер нема веће љубави но за пријатеља живот дати.

Нема размене дубље од наклоности двостране,

Тек жртвован с Тобом он ће удвојен да постане.

Тај нежни Исус здесна Господ је нама свима,

Управо Га је испио и зна шта у срцу Његовом има.

У срцу Његовом стан је где ће да обитава.

Нашао је вечно станиште и место где ће клонути глава.

Јован је сада стар, брада му побелела, оседела му грива.

Лице му просјало па се чини да светлост се отуда слива.

Свршава се, ето, једна старост што чудесна је била,

У блеску белих обрва иза којих Анђео дрема,

Благо размахнут орао са тек зачетих Шест Крила!

Он ретко говори, за тишину се спрема.

Јован, више но Апостол-син, доктор је што Реч ваплоти,

Реч што је Исус, крај Мајке, завешта на Голготи,

Он који до краја све виде, бдијући у гори,

Све док измеђ земље и неба Седми Печат се не отвори,

Тек једну реч за нас има, и не додаје јој друге!

„Децо моја, љубите једни друге“.

Оседео. У Ефесу. Под бором. Вече је у миру пуном.

Стара, сићушна јаребица шћућурила му се у крилу и длан му куцка кљуном.

Препевао: Милован Данојлић

Leave a Reply

Your email address will not be published.