Митрополит Калист Вер: МОЈ ПРВИ ДОЖИВЉАЈ ПРАВОСЛАВЉА

На Пасху 1957. године, по први пут сам присуствовао православном пасхалном јутрењу. Припремао сам се да се ујутро причестим у англиканској цркви (те године се Пасха по православном и западном израчунавању подударала), али после православне празничне службе мени је постало јасно да је то немогуће, јер сам већ сусрео Христово Васкрсење са Православном Црквом, и то у пуноћи радости, непоновљиво. После тога, приопштити се светим Тајнама на другом месту значило би за мене огрешити се о истину и бити лицемер…

Радовао сам се што се мој први сусрет са Православљем није догодио по књигама или познанством са православним људима, већ на богослужењу… Не напуштајући нашу традицију, ми морамо учинити скок имагинативног саосећања, настојећи да изнутра схватимо сумње и колебања наших савременика. Зато су сведочанства Достојевског и Кјеркегора — да, чак и Сартра — од вредности савременом православном богословљу. Једино ако учинимо овај скок из интелектуалне и интуитивне уобразиље, ми Западу можемо пружити Православље које говори живом човеку у његовом безизлазу и одговара на његове вапијуће потребе. Мислиоци руске емиграције настојали су да начине управо такав скок, и зато је њихово писање изазвало снажно одушевљење међу неправославнима…

Богословље је такође ‘научно’ у том смислу што је такође уперено на тачност и интелектуалну строгост. Иако нас понашање многих хришћана приморава да мислимо на супротан начин, ми Царству Божијем не служимо нејасноћама, замагљеним и лењивим мишљењем. Управо ђаво воли заплетеност и нетачност, док су пројављивања Духа Светог испуњена, пре свега, јасноћом и прозрачношћу. Али у богословљу тачност и интелектуална строгост никада нису довољни сами по себи.

Од нас се још тражи – и то је важније од свега – лично општење са Богом и љубав према Њему… Да ли треба говорити да је мој живот у крилу Православља био далеко од тога да буде увек ‘небо на земљи’? Неретко сам западао у дубоко униније. Но, зар сам Исус Христос није говорио да бити Његов ученик значи носити крст?

Четрдесет година касније из чистог срца понављам: мој доживљај Православља на оној првој вечерњој служби био је веран и истинит. Од тада се никада нисам разочарао

Leave a Reply

Your email address will not be published.