ЦАРСКА БИБЛИОТЕКА АСУРБАНИПАЛА – најстарија позната и преживела библиотека
Заоставштина цара Асурбанипала је веома значајна за библијске студије. Као владар прве прраве древнооријенталне империје у тренутку њене највеће експанзије, овај цар је свакако у библијском наративу представљен као немилосрдни освајача и непријатељ Јудеје. Јудејски писци су били сведоци очајничких покушаја јудејских владара да оствареи сачувају државну и религијску самосталност пред државном-војном машинеријом која је гутала део по део света који су познавали. Били су сведоци и да је вазални однос према Асирији, често био повезан са идолатријском апостасијом. Ипак, непосредна заоставшина цара Асурбанипала и његове палате представља драгоценост јер његови царски анали, баррељефи његове палате и други изворе потврђују истинитост, па и историјску веродостојсност библијских наратива. Такође, богати књижевно-митолошки материјал пронађен у његовој библиотеци омогућио је поређење библијског и ванбиблијског материја чиме је снажно дорпинела не само прочавању упоредне религије већ и контексуализовању библијских приповести.
Царска библиотека Асурбанипала понекад се описује као прва библиотека на свету или најстарија преживела царска библиотека на свету. Библиотеку су открили археолози који су вршили ископавања на локалитету Нинива, данас познатом као Кујуњик. Пошто је ово била империјална престоница Неоасирског царства за време владавине Асурбанипала, библиотека је приписана овом владару. Краљевска библиотека Асурбанипала садржи преко 30.000 глинених плоча и фрагмената са текстовима исписаним клинастим писмом. Теме ових текстова се крећу од државних записа до књижевних дела и техничких упутстава.
Асурбанипал (бог Асур је творац наследника) се често сматра последњим великим владаром Неоасирског царства и владао је 668-627. пре Хр. Током овог периода, Новоасирско царство је доживело највећу територијалну експанзију, а области под Асурбанипаловом влашћу укључивале су Вавилон, Персију, Сирију и Египат. Асурбанипал је био популаран владар, иако окрутан и немилосрдан према непријатељима. Највећа заоставшитина, ипак, је његова библиотека.
Асурбанипал није виђен као наследник свог оца, Есхадрона, али његов старији брат умро је 672. пре Хр. и Асурбанипал је постао престолонаследник. Како пре тога себе није видео на трону, посветио се научним активностима, читању, писању, математици и пророчким праксама. Можда је то разлог због којег је изградио своју библиотеку након што је стабилизовао царство.
После пада Асирије, Вавилоније и успостављања Грчког и Римског царства сећање на библиотеку Асурбанипал се губи да би изнова била откривена средином 19. в. односно 1850. год, у археолошким ископавањима неоасирске престонице, Ниниве, која је предводио британски археолог сер Остин Хенри Лејард. Нинива се налазила на северу данашњег Ирака у близини Мосула. Ископавање је, са прекидима, трајало све до 30-их година прошлог века. Током периода ископавања откривено је више од 30.000 глинених плоча и фрагмената. Библиотека је била права ризница глинених плоча са текстовима који су исписани током 7. в. пре Хр.
Сматра се да је Асурбанипал био одличан математичар и један од ретких владара који су могли да читају сумерски и акадски клинопис о чему је оставио запис:
Ја, Асурбанипал, у палати, разумео сам мудрост Набуа [бога учења]. Сва уметност писања сваке врсте. Учинио сам себе господаром свих њих. Читао сам тајанственесумерске плоче и мрачни акадски језик који је тешко исправно користити; Са задовољством сам читао камење исписано пре потопа. Најбоља списатељска уметност, таква дела каква нико од краљева који су били пре мене никада није научио, лекови од врха главе до ноктију… паметна учења, шта год да се односи на медицинско мајсторство [богови] Нинурта и Гала, писао сам на таблицама, проверавао и слагао, и похрањивао у својој палати за читање.
У другом натпису сведочи:
Ја, Ашурбанипал, цар васељене, коме су богови дали интелигенцију, који је стекао продорну оштроумност за најскривеније детаље научне ерудиције (ни од мојих претходника који имају било какво разумевање о таквим стварима), ставио сам ове плоче за будућност у библиотеку у Ниниви за свој живот и за добробит моје душе, да одржавам темеље свог краљевског имена.
О својим учењачким склоностима оставио је записе од којих су неки и пронађени. У једном од њих каже:
Ја, Асурбанипал … бринуо сам се о Небовој мудрости, о свим исписаним и глиненим плочама, о њиховим тајнама и потешкоћама које сам решио, док у другом упозорава да ако неко украде плочице библиотеке богови ће га збацити и избрисати његово име, његово семе, у земљи.
Према неким схватањима Асурбанипал је отишао даље од пуке способности читања и тврдио да је потпуно владао свим списатељским вештинама“ те је могао да пише клинописом и цитира плоче које је аутор потписао као „Асурбанипал, краљ Асирије“. Писао је градовима и центрима учења широм Месопотамије, упућујући их да му пошаљу копије сваког писаног дела икада објављеног у целом региону. Он је, дакле, тежио не само да сакупи што већу збирку, већ и да обезбеди да има копије сваког важног дела у месопотамског канона. Величина и обим његове библиотеке у Ниниви сведоче о томе колико је био успешан у прикупљању дела које је тражио од својих поданика.
Царска библиотека Асурбанипала је важна из више разлога. За почетак, број откривених глинених плоча и фрагмената чини Асурбанипалову библиотеку једном од највећих колекција текстова током древног света. Запањујући је број тема који је покривен тамо похрањеним списима. Библиотека је садржала текстове из области медицине, митологије, магије, математике, поезије, географије. Један од најпознатијих докумената ове библиотеке је Еп о Гилгамешу, који се сматра најранијим сачуваним великим књижевним делом. Али ту је пронађен и еп Енума Елиш,Мит о Адапи, Сиромах из Нипура као и химне разним боговима. Сматра се да је у ову личну царску библиотеку приступ имало свештенство и учењаштво древног света.
С обзиром на низ тема које покрива садржај Асурбанипалове библиотеке, ова збирка је од огромног значаја у савременом проучавању древног древног Оријента. Библиотека је, стога, трајни допринос цивилизацији који је оставио моћни и немилосрдни краљ. који је владао неоасирским царством током релативно кратког периода. огромна амбиција и oрганизационе способности дали су подстрек његовом царству и развоју уметности унутар њега као једној веома значајној области која је документовала много из тог периода укључујући и масакре, мучење, кидање језика… Асурбанипал је био и велики покровитељ уметности. Своје палате је украсио сценама које су приказивале његове војне победе и верске догађаје његове владавине. Ликовни критичари указују да је епски квалитет ових барељефа непревазиђен. Усред машинерије насиља је, ипак, препозната вредност очувања књижевности и знања.
Већина текстова је написана акадским клинастим писмом, али неки текстови су писани и асирским. Неке од таблица садржале су листе речи, двојезичне речнике, листе знакова и синонима, астрономске/астролошке текстове. Поред њихове суштинске вредности, документи су се показали изузетно корисним у дешифровању клинастог писма. Велики део оригиналног материјала је оштећен и немогућ за реконструкцију, због оштећења и фрагментарности. Многи од пронађених текстова ове библиотеке данас се налазе у Британском музеју, али тренутни Ashurbanipal Library Project који се реализује у сарадњи Британског музеја и Универзитета у Мосулу у Ираку има за циљ на Асурбанипалову библиотеку врати у живот кроз што је могуће потпуније документовање текста и слика. Аутори који су покренули пројекат 2002. год. надају се да ће он подстаћи интересовање, олакшати наставу и проучавање текстова и тиме повећати наше знање о древном Блиском истоку.
Према староперсијском и јерменском предању, сам Александар Велики је видео царску библиотеку Асурбанипала када је посетио Ниниву. Инспирисан тиме, пожелео је да потражи сва дела народа које је покорио, преведе их на грчки и похрани у велику сопствену библиотеку. Македонски освајач није поживео довољно дуго да испуни свој сан, Птоломеј, који је био један од Александрових генерала, и који га је наследио у Египту, започео је стварање Велике Александријске библиотеке. Ово предање је сумњиво, јер према мишљењу научника библиотека је спаљена заједно са градом и неовавилонским освајањима 612. год. пре Хр, али је њен садржај знатним делом преживао конзервиран у пепелу, вековним наслагама песка и можда сећањима људи.
Заоставштина цара Асурбанипала је веома значајна за библијске студије. Као владар прве праве древнооријенталне империје у тренутку њене највеће експанзије, овај цар је свакако у библијском наративу представљен као немилосрдни освајача и непријатељ Јудеје. Јудејски писци су били сведоци очајничких покушаја јудејских владара да оствареи сачувају државну и религијску самосталност пред државном-војном машинеријом која је гутала део по део света који су познавали. Били су сведоци и да је вазални однос према Асирији, често био повезан са идолатријском апостасијом. Ипак, непосредна заоставшина цара Асурбанипала и његове палате представља драгоценост јер његови царски анали, баррељефи његове палате и други изворе потврђују истинитост, па и историјску веродостојсност библијских наратива. Такође, богати књижевно-митолошки материјал пронађен у његовој библиотеци омогућио је поређење библијског и ванбиблијског материја чиме је снажно дорпинела не само прочавању упоредне религије већ и контексуализовању библијских приповести.
Извори:
https://www.worldhistory.org/Ashurbanipal/
https://www.newworldencyclopedia.org/entry/ashurbanipal#C
БИБЛИЈСКИ КУЛТУРНИ ЦЕНТАР
