Лешек Колаковски: КАКО ЈЕ МОГУЋЕ ЛАГАТИ ИСТИНОМ?

Средњовековни теолози називали су ђавола оцем лажи, pater mendacii, понављајући истовремено да ђаво лаже и кад истину говори. Ово се чини парадоксалним и апсурдним, али након извесног размишљања може се рећи да то и није баш тако. Заправо, како се може лагати када се говори истина?

Ствар је у томе да у организованом систему лажи увек постоје делимичне истине које му користе, али су тако препариране да служе лажи, чиме истину лишавају достојанства. Идеолози тоталитарних режима не служе се само неистинама и лажима. Било је тамо и заметака појединачних претпоставки истине који правоснажно претендују на истину, мада су прожети лажима; због употребе и смисла који им се придаје.

Лако је рећи да се разумни делови могу одвојити од лажне целине у којој се јављају. То је веома прост поступак који ипак мало помаже у случају психолошке и друштвене условљености перцепције. Смисао фрагмента увек се открива односом према целини у којој се јавља, док целина неизбежно, макар и делимично, намеће смисао свакоме делићу; истинит делић постаје лажан због учешћа у лажној целини. С друге стране, када лажност целине постаје отворена, природно је да сваки део понаособ постаје сумњив.

То се може изразити и другачије: није постојало нити ће постојати нешто попут диктатуре истине. Истина која хоће да се утврди помоћу насиља сместа престаје да буде истина ма колико била истинита. Оно што је у идеји требало да буде диктатура истине, неумитно се преображава у окошталу догму, чији је задатак одбрана диктатуре, а не одбрана истине. Сваки делић те принудне истине постаје, с обзиром на своје служење, оруђе универзалне лажи, а тиме лаж уопште.