Свети Јустин Ћелијски: Главне смернице светосавске просвете
Човек је биће које се најидеалније и најреалније може усавршити и довршити Богочовеком;
усавршавање човека Богочовеком бива помоћу еванђелских врлина;
просвећен човек у сваком човеку види свог бесмртног брата и вечног сабрата;
свака људска делатност: философија, наука, занатство, земљорадња, уметност, просвета, култура добија своју непролазну вредност када се освети и осмисли Богочовеком;
истинска просвећеност се постиже светим животом по Христовом Еванђељу;
светитељи су најсавршенији просветитељи; што светије човек живи, то је бољи васпитач и просветитељ;
школа је друга половина срца Богочовека, а Црква прва;
у центру свих центара, свих идеја, свих делатности стоји Богочовек Христос и његов Богочовечански колектив: Црква.
