Андреј Тарковски: О односу културе и религије

Аутентичан песник уколико је заиста аутентичан, не може да буде неверујући човек.

Заправо, ово објашњава кризу, кризу културе коју живимо много година.

Људи морају бити често подсећани да су људи.

Подсећани да су Руси.

Једна крв, једно тло.

Када говорим о себи, не могу се сетити када се ова промена десила у мени, тј. када сам постао верујући, религиозан човек.

Религиозан не значи да сам ја безгрешан.

Постајем све више убеђен, да култура не може постојати без религије.

У неком смислу, религија постаје сублимирана у култури, а култура у религији.

То је веома комплементаран процес.

Уколико је духовност потребна, она почиње да ствара уметничка дела – да рађа уметнике.

Уколико није, онда друштво мора да постоји без уметности.

Број несрећних људи непрестано расте.

Они престају да разумеју разлог због којег живе.

Тако да када говоримо о религиозности за мене то није само лични проблем, овај проблем је везан за саму судбину наше културе и наше цивилизације.