Солжењицин: Како човек постаје зао и како добар

“Било ми је суђено да на својим повијеним, замало скршеним леђима из затворских година изнесем ово искуство: како човек постаје зао и како добар.

Опијен младићким успесима, мислио сам да сам непогрешив, и због тога био суров.

Имајући превише власти, бивао сам насилник и убица.

У најзлобнијим тренуцима био сам уверен да чиним добро, имао сам увек ваљана образложења.

Тек на трулој затворској слами осетио сам да се добро буди у мени.

Лагано ми се откривало да црта што одваја добро од зла пролази не између држава, не између класа, не између партије- она пролази кроз свако људско срце, и кроз сва људска срца.

Та црта је покретна, она се у нама с годинама помера.

Чак и у срцу обузетом злом она издваја малени простор добра.

И у најбољем срцу- има један неискорењени кутак зла.”

Архипелаг гулаг

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *