Иван Александрович Иљин: У љубави човек заборавља на себе

Треба да знаш, човек је усамљен онда кад никога не воли.

Јер, љубав је слична нити која нас везује за вољеног човека.

Тако и букет начинимо.

Људи су цветови, а цветови у букету не могу бити усамљени.

Ако се цветић развија како треба, ако почне да мирише, вртлар ће га узети у букет.

Тако је и с нама, људима.

Ко воли, његово срце цвета и мирише; он поклања своју љубав баш као цветић свој мирис.

У том случају није усамљен, јер је његово срце код онога кога воли: он мисли о њему, брине се о њему, радује се његовом радошћу и страда његовим страдањем.

Он нема времена да се осети усамљеним или да размишља о томе да ли је усамљен или не.

У љубави човек заборавља на себе: живи с другима, живи у другима.

А то и јест срећа.

(Божићно писмо мајке сину)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *