Ненад Ркман: Православље Запада-Манастир К(л)онмекнојс (Ирска)

Велики манастир Клонмекнојс основао је свети Киаран Млађи 544/545. године, на обали реке Шенон, у округу Офали, покрајина Ленстер. Поред аскетског и светог живота светог Киарана, који је привлачио многе људе жељне аскетског живота, манастир је процветао захваљујући и месту на ком је основан. Земљиште на ком је манастир подигнут, поклонио је Диармејд Мек Кербхел, потомка легендарног Ниала од Девет Талаца, који је касније постао и врховни краљ Ирске. На овом месту, на ком је основан манастир, укрштали су се путеви између краљевина Ленстер, Манстер и Конот, а река Шенон је била и пловна трговачка рута. То је допринело да манастир већ од самог оснивања почне да се развија, захваљујући трговини, и великом вашару који се ту одржавао. А то је опет допринело да се око манастира развије и насеље. Већину становништа су чинили занатлије, мајстори обраде метала и камена, златари, јувелири, па је манастир постао познат по најлепшим уметничким сакралним делима од камена и метала. Манастир је имао и велику школу и преписивачку радионицу, па је братство у једном тренутку бројало 1500 монаха и искушеника. Братство манастира руководило се ,,Правилом светог Киарана“, које су убрзо прихватили и други и други ирски манастири. У преписивачкој радионици састављен је и ,,Летопис Клонмекнојса“, хроника Ирске од праисторијских времена до 1408. Још једна знаменита књига манастира била је и ,,Књига сиво-смеђе краве“.

Међутим, као и други ирски манастири, и Клонмекнојс имао је бурну историју. 549. године, манастир погађа куга, која десeткује братство а од које умире и свети Киаран, али која не зауставља напредак манастира. Између VIII-X века, манастир је био мета пљачке како Викинга тако и Ираца. У једном таквом походу, страдао је и камени саркофаг са моштима светог Киарана. Доласком Нормана, манастир поново страда и полако губи утицај. Још један разлог губљења утицаја је и тај, што се у XII веку, северно од манастира развија град Атлон, који ће постати важан трговачки и културни центар средњовековне Ирске, па цела трговина прелази у град, чиме Клонмекнојс економски слаби. Такође, у време ирске црквене реформе током XII века, манастир губи значај и као седиште епископа, што се претпоставља да је и био још од времена светог Киарана, и бива припојен епархији Мид. Како се нормански утицај ширио Ирском током XII-XIII века, старе келтске краљевине и породице су нестале, па је манастир изгубио и своје моћне патроне, јер је неколико краљева Конота и Таре сахрањено у манастиру а њихови потомци су се заклели да ће чувати манастир. После тога је један период био седиште августинског и фрањевачког реда. Последње разарање је доживео у XVI веку од стране протестаната, и тад је манастир напуштен и остављен у рушевинама.

Упркос томе што је у својој историји манастир много пута страдао, верује се преко четрдесет пута, данас представља најбољи очувани комплекс, са неколико цркава, од којих неке  потичу из IX века, прелепим каменим келтским крстовима, од којих су неки високи и преко 4m , древним гробљем, и два округла торња са почетка XI века. Комплекс је већим делом обновљен и данас представља незаобилазно туристичко место за свакога ко жели осетити дух старих ирских-келтских монашких времена. Најмања црква је посвећена светом Кириану, и по традицији, у њој је сахрањен свети Киаран, али данас се зна да црква потиче из IX века. Од периода пре IX века и аутентичог манастира мало је очувано, и то су већином остаци камених украса врата и прозора. Данас манастир посећују и православни верници, посебно на празник светог оца Киарана.

Аутор: Ненад Ркман, мастер теолог и сарадник Патмоса

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *