Иван В. Лалић: КАО МОЛИТВА

Јеси ли уморан, Боже

од неизвесности дела?

Целина још траје, цела,

Ал пукотине се множе.

Јеси ли болестан, Боже,

од стварања и ствари?

Врућица чело ти жари

док свуд се несреће множе.

Знам да те додир мој вређа,

увек ти напипам рану-

а тражим у океану

кап зноја са твојих веђа.

Како да лежај ти прострем

па да одболујеш мало?

Хоћеш ли лишће ил кострет,

до чега ли ти је стало?

Но како да лог ти стерем

Када се скриваш у тмуше?

Виновник моје си душе,

а тајиш ми твоје мере.

Крвав сам испод коже,

ко фитиљ име ми гори:

Требам ли ти,

сатвори још један завет, Боже.

У залогај дајем ти блесак

мог постојања по казни

Ил младости, и ситни песак

Клеписидре што ми се празни.

Глосе о теби се гложе,

разум је разјео чула,

ми смо тумачи расула:

Јеси ли болестан, Боже?

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *