Сведочење о чудима Светог Порфирија Кавсокаливита

Сведочење гoспође Марије Г., Атина

О хипофизи

Била сам удата за конзула и запошљена као учитељица у државној школи. Много сам се замарала, јер поред супружничких обавеза, желела сам да наставим своје студије на другој години за васпитачицу, што је проузроковало да током трудноће изгубим бебу. И рођаци су ме били огоречили, тако да сам пала у депресију и добила шећерну болест.

Вечерима бих остајала будна и непрестано плакала. Узнемирили су ми се нерви. Молила сам се Светој Ирини  Хрисоваланте да ми помогне, како би се нашао неки човек Божји да ме избави из безизлаза и очајања. Једног јутра сам се нешто заветовала Светој Ирини, а исте вечери ми је телефонирао један брачни пар – пријатељи, јер су ујутру хтели да дођу по мене, да идемо код једног светог старца, који се звао отац Порфирије.

Било је то 1980. Тада сам имала двадесет и три године. Сама сам ушла у камп-приколицу и Светитељ ме је лепо примио и рекао: „Ти си Марија врло тужна. Много си осетљива! Чуј… у основи мозга налази се хипофиза. Она производи многе хормоне, а када се бринемо, она не ради добро. И тада се поремете све функције:  и срце, и црева, и јетра и шећер…све. Утиче на ендокрине жлезде“.

Читао сам и сазнао како је хипофиза врло значајна, јер она уређује читав ендокрини и централни нервни систем. Светитељ је имао канцер на хипофизи. Сигурно је прошао велико, али прикривено мучеништво.

Такође ми је рекао: „Немој никад да се бринеш. Увек да будеш пуна радости и среће! Више никад да не узимаш ове таблете које су ти дали лекари, јер ће ти спалити јајнике… од тога се нећеш лако опоравити.

Од Светитеља сам сазнала да су таблете које су ми дали лекари да бих остала трудна били хормони, а да сам наставила да их узимам, оставили би ми озбиљне последице по здравље – канцер или слично.

Сећам се како ми је говорио: „Није добро што си много осетљива. Немој да се бринеш. Биће све уреду. Немој да узимаш лекове. Гледам: ово ти функционише добро, и оно друго је у реду…и све остало.“

Рекао ми је за све телесне органе, као лекар када испред себе гледа резултате и говори тачно шта имаш у организму. Спасао ме је од велике опасности и зла, јер сам тада бацила лекове и умирила се.

Када сам кренула да идем, викунуо ме је: „Марија, врати се назад и понови шта сам ти рекао. Да ли си све разумела? Да ли си разумела?“ Поновила сам, направила велику метанију, узела благослов и кренула да идем. Опет ми је викуно: „Поново да дођеш; поново, да дођеш!“  То ми је понављао сваки пут када бих долазила код њега. Видео је да су ми потребни велика помоћ и подршка, јер ме је мучило очајање.

У вези са школом

Током једне друге посете, говорио ми је о мом послу. Била сам запошљена у државној школи и рече ми: „Да испуниш своју душу љубављу и свој поглед према деци само с љубављу да устремљујеш. Пази да их никад не удараш. Али, дете понекад  изазове учитеља. Е, тада да га мало удариш прутићем по руци. Међутим, треба да му кажеш: „Ја те волим…! Сад сам твој несташлук ударила, а не тебе. Некад се прави како не видиш неред. Ако учитељ све види, онда се нервира. Нечастиви тада убацује још више немира, како бисте се међусобно свађали. Ти са љубављу да гледаш на све то.“

Децу сам посматрала као иконе божје и мислила: „Сада када су мала и када су у мојим рукама, имам велику одговорност.“ Тако сам им сваког пута, макар и на кратко, говорила о Богу, јер ма који сазнајни предмет: земља, небо, море, природна појава, небеско тело, ако неко истражује, у свему види Твораца, види  Бога. Чак и у математици  видимо склад бројева. Другде, видимо хармонију звука у музици, или боја, и остало. Свугде и у свему видимо промисао, љубав и мудрост Божју. У свим предметима се налази религијско образовање, само ако предавач жели да то увиди. У разреду сам имала упаљено кандило и икону.  То је, с времена на време, срдило неке родитеље који су били безбожни –  јеховини сведоци или масони – те су ме нападали, али нису успевали да ми науде. Молила сам се Светом Порфирију и Светој Ирини Хрисоваланте, па су ти родитељи тражили премештај своје деце и тако би одлазили.  

Једном ме је Светитељ посаветовао: „Треба да поседујеш благост, стрпљење  и смирење. Немој да се умараш много због чистоће. Не мисли на проблеме. Пусти их, не мари.“ У томе периоду сам се много умарала, зато што сам била преузела на себе велике одговорности, а и била сам врло оптерећена чистоћом.Светитељ је све то знао.

Једном ми је рекао: „Господ ће ти дати дар! Подариће ти децу.“ Иако су ми говорили да никада нећу имати деце, једнаест година касније добила сам дете. Стога што сам веома волела децу у школи, Бог ме је благословио мајчинством, као што ми је Светитељ и прорекао.

О манастирима

Свети Порфирије је волео манастире и жудео је да их посећује, како би их духовно усмеравао, или како би се поклонио светињама. Он је у себи доживљавао историју манастира. Предлагао ми је да често посећујем различите манастире, јер како је говорио: „То су освећена места“. 

Један мој пријатељ, а светитељево духовно чедо, рекао  ми је да  Светитељ када би походио манастире често је говорио: „Овде су и зидови свети. И они су освећени!“ Један други пут је казао: „Гле – гле! Света трпеза је и тло по коме газимо!“ То је говорио, јер је гледао доле испод наших ногу скривене свете мошти и крв коју су пролили свети мученици за веру. Кад је ушао у неки манастир тихим гласом је рекао: „Мошти, мошти“. 

Превод са грчког језика: Марко Палежевић, докторанд Теолошког факултета у Солуну

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *