Парк ћирилице отворен на „Ћириличној баштини”

Бајина Башта – Четврта „Ћирилична баштина” у Бајиној Башти, манифестација посвећена неговању и подстицању коришћења ћирилице, почела је прексиноћ уз главни догађај – отварање првог Парка ћирилице у нас. То је уређен простор у центру вароши са словом ћ као знамењем, клупама налик књигама које су омаж српским великанима, ћириличном тастатуром погодном и за седење, инфо-таблама, дечјим игралиштем са азбуком, споменицима…

Речи Светог Ћирила „Услишите, Словени, вси слово, јеже крјепит срца и уми” истакнуте су на главном обележју парка. Цела та поставка симболично указује да је ћирилица наше историјско писмо којим су написане наше најзначајније књиге, али и писмо наше будућности лако примењиво и у свету савремених комуникација.

Окупило се и старо и младо да присуствује овом догађају, заиграло се коло КУД-а „Јелек” у главној улици, на бини засвирали музичари Гудачког трија РТС-а, у славу ћирилице, чију употребу Бајина Башта негује више од других.

– Парк ћирилице јединствен је у Србији и окружењу, а значај овог писма је и значај очувања нашег идентитета. Ми смо данас играли за ћирилицу, ми данас живимо ћирилицу. А велики број деце у парку најава је да ће он бити изузетно посећен – рекла је Весна Ђурић, председница општине Бајина Башта. Иницијатор „Ћириличне баштине” Синиша Спасојевић најавио је да ће, уз Парк ћирилице, у овом крају настати и музеј ћирилице, а затим посебну захвалност за вишегодишњи успех те манифестације исказао је градском архитекти Милошу Јелисавчићу, директору ужичког Архива Жељку Марковићу, као и потписнику ових редова из листа „Политика”.

Предавање у сали Установе „Култура” на тему „Спорови око ћирилице” одржао је проф. др Мило Ломпар, председник Задужбине Милоша Црњанског и један од водећих интелектуалаца у борби за очување нашег писма. Он је указао да се с потискивањем ћирилице кренуло у 20. столећу. Почев од стварања Југославије, па од комунистичке власти, када су уведене четири варијанте српскохрватског језика, након чега је у први план избила хрватска језичка политика, која је у Устав те републике 1974. ставила да се у Хрватској говори језик који у „својој форми јесте хрватски књижевни језик”.

– Биле су то фазе којима се одвајала језичка материја. Код писма иде драстичније: већ поткрај СФРЈ ћирилично писмо се не види унутар простора Хрватске, на узмаку је у БиХ, па и унутар саме Србије, нарочито у Београду. Ни у протекле три деценије након распада Југославије такво затечено стање нема могућности у Србији да се промени. Наше писмо је најтужније дане доживело у тренутку кад је било логично да му се вратимо без икаквог комплекса или осећања кривице. Код нас је формирана једна интелектуална клима, дејство на пропагандној равни које подразумева апсолутну арбитражу у свим идентитетским питањима. Оно траје до дана данашњег, укључујући телевизије на националним фреквенцијама и друге садржаје. Та врста арбитраже доводи вас у старту у дефанзиван положај ако било шта хоћете да промените јер долазите у позицију да морате да се правдате по разним основама. Ту је и механизам онемогућавања равноправног положаја ћирилице, која је знатно мање заступљена код нас од латинице. Суочени смо, дакле, с једним систематски организованим друштвеним инжењерингом, оправдаваним од интелектуалаца који заговарају једну врсту денационализације српске културе, а политичари то спроводе без икаквог отпора. Ми, стога, уопште нисмо у позицији да говоримо о промени положаја ћирилице. Сматрам да то не одговара правичности, те да огромна одговорност није на тим интелектуалцима, него на политичарима, који морају схватити да су питања језика и писма она на којима ће овај народ опстати или пропасти – казао је Ломпар, уз апел да се систематски унапреди положај ћирилице у јавној сфери.

Њему је овде уручена захвалница „Ћириличне баштине” за неговање ћирилице, српског језика и писма.

Арно Гујон добитник „Ћириличне даровнице”

Током четвородневне „Ћириличне баштине” организује се низ програма. На конкурсу за песму посвећену ћирилици (око 100 песама пристигло из пет држава) победничка је „Писмо” ауторке Марине Николић. Следи ученичка дебата „Ћирилица–латиница”, представа „Бедеми ћирилице”, Караван културе говора, предавање о раној српској писмености, изложба калиграфских радова, беседа у манастиру Рача посвећена Ћирилу и Методију, стручна трибина на којој говоре Арно Гујон, Слободан Роксандић и Радован Кнежевић. На крају (24. маја) следи уручивање награде „Ћирилична даровница”, чији је овогодишњи добитник хуманитарац Арно Гујон. За, како се образлаже, његове заслуге у отварању школа српског језика у иностранству, помоћ школама на Космету, учешће у Каравану културе говора и друго, па и зато што користи ћирилицу у објавама на друштвеним мрежама, препознајући колико је за наш идентитет ћирилица значајна.

Фото: Слободан Јовичић

Бранко Пејовић/Политика

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *