Да ли је исправно рећи Васкрс или Ускрс?

У теолошким круговима све чешће се израз Васкрс замењује са Ускрс. И зато се поставља питање шта је исправније?

О овоме Свети архијерејски сабор  и синод СПЦ није дао званичан став. У народу је одомаћен израз Ускрс, мада сви патријарси своју посланицу насловљавају са Васкршња посланица. Васкрсење је више православан израз. Ипак је боље рећи Васкрсење, мада не треба много критиковати ни оне који користе Ускрс.

За почетак, лингвистички, исправно је и једно и друго! “Васкрс” је српскословенски облик који припада српском црквеном и књижевном језику, који се до средине 18. века, употребљавао у Србији.

“Воскресеније” је рускословенски облик и реч је о  старословенском језику руске редакције, који је данас језик Српске цркве. Наиме, српскословенски језик као званични црквени језик, Срби су средином 18. века, заменили руским црквеним језиком, тзв. рускословенским. У том црквеном језику речи о којима говоримо изговарају се на руски начин – са “о” у првом слогу, па се тако каже – Воскресеније, воскреснути, воскресе.

Како Срби нису заборавили ни свој стари назив за овај празник у оптицају је остало и “Васкрс” и “Воскресеније”.

Правилно је рећи и “Ускрс”! Ова реч “Ускрс” припада српском народном језику. Реч је о аутентичном изразу који је у нека давна времена настао прилагођавањем онога што је изговорено у црквама.

Ова реч је, као и многе друге у нашем језику, приликом последње велике реформе језика, добила је свој упрошћени облик у народном, то јест говорном језику. Међутим, због значаја овог Празника над празницима, због константне употребе богослужбених књига на црквенословенском језику, у црквеној употреби се одржао и званично се користи облик са префиксом ВА-скрс, као и у изведеницама ВА-скрсење, ВА-скрсао… У црквеном календару пише, ВА-скрсење Господа Исуса Христа – ВАСКРС.

Овај облик је ближи оригиналном старословенском, тј. српскословенском изразу, и потпуно сагласан црквенословенском, ВО-скресеније. Колико се овај начин изражавања сачувао у црквеној свести сведоче и називи других празника који почињу истим префиксом као што су: ВА-знесење, ВА-ведење и други. Тешко је да ћете чути да неко каже празник Узнесења или Уведења, а већина ће рећи Ускрс.

Нема, дакле, говора о томе да су неки називи овог празника “хрватски”, а други “српски”. Постоји само “Ускрс” (српски народни израз), “Васкрс” (српскословенски књижевни и црквени облик) и “Воскресеније” (рускословенски облик и данашњи српско-црквени израз).

(Иван Неђић, професор приправник у Богословији Светог Арсенија у Сремским Карловцима)

eparhija.com