Отац Тадеј: Индивидуа и личност

Мушкарац је одговоран пред Богом за све своје поступке које учини свесно, несвесно, речју, делом и мишљу.

Његова одговорност је овде не само она која се тиче њега самог као сваког човека, већ посебно и спрам његове улоге у породици.

Како по хришћанском виђењу света ми заправо живимо пали – несавршени живот, и наши сви односи су несавршени у мери у којој смо достигли обожење, односно лик Исуса Христа у нама.

Жена која има не лаку улогу у патријахалној историји, спасава се кроз послушност мужу, не инсистирањем на својој вољи, већ одустајањем од ње и предавањем себе и целог свог живота Господу, како се од нас и тражи, без обзира да ли живимо у свету, у породици или као монаси у монашкој заједници.

Смисао овога је вишеструк.

С духовне стране гледано човек мора да бира између своје личне воље која га отуђује од њега самога, од других људи и од Бога, – и између Божанске воље која се налази дубље у нама.

Само кроз овај други пут ми постајемо људи, личности. Ако изаберемо други пут, онда он баца на тешке и непредвидљиве стазе искушења, да од нас начини у најбољем случају једну индивидуу која не стиже ни до смисла ни до пуноће живота.

Данас, иако већ 2000. година имамо Христов пример како треба живети, много чешће на жалост можемо да видимо примере и горке плодове „људске воље“ гордог човека.

Хришћански пут захтева послушање и од деце, а деца су у благодати онда када су послушна својим родитељима.

То важи чак и тада када родитељи нису онакви какви треба да буду.

Али онда су родитељи одговорни пред Господом.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *