ДА ЛИ ЈЕ ЗЛО СМЕЈАТИ СЕ? (Одговори Златоустог и Климента Александријског)
Негативан одговор на ово питање дао је Јован Хризостом (Златоусти), велики црквени отац и цариградски патријарх (398–404).
Он је забележио: „Да ли је зло смејати се? Не, смех није зло, али су зло претераност и неумереност… Смех улази у нашу душу да је одмори, а не да је уништи.“
Знаменити богослов, дакле, истрајава на благотворном, па и лековитом утицају који смех може имати на људску психу.
Много пре Јована Хризостома о смеху је говорио познати хришћански мислилац Климент Александријски, за кога се сматра да је преминуо негде пре 215. године.
Он је, дакле, живео у превизантијско доба и „увек је тумачио етику лепог понашања у духу хеленске естетике мере“.
Климент Александријски је забележио о смеху: „Пристојна веселост, у складу са хармонијом лица, зове се осмех и јесте осмех невиних. Али нескладно кретање лица, ако се догађа женама, зове се кикотање и јесте блудни смех, ако је реч о мушкарцима – то је грохот, безочан смех достојан Пенелопиних просаца.“
