Жарко Видовић: ПАНОНСКИ КАТОЛИЦИЗАМ

Немањићка држава је латинским католицизмом била, такорећи, окрзнута, али опасност по њу представљају Мађари, ПАНОНСКИ католицизам, па кад Душанов законик говори о „латинској јереси“ као опасности по државу, онда је то осећање опасности сасвим реално, мада се истим именом „латинске јереси“ назива сав па тако управо и панонски католицизам. (Уосталом, и римске папе у то време називају Православље „шизмом“ или „шизматичком јереси“. Али кад папе прете Србији, оне прете силом мађарском, панонском.)

У исто то време Немањићи, а посебно исти тај цар Душан који је донео и одредбе против „латинске јереси“, одржавају веома пријатељске везе са приморским, латинским католицизмом: дарују бенедиктанске католичке самостане у Приморју, позивају приморске градитеље у Србију (Дечане је градио фра Вите!). Да је осећање законодавца (Сабора који је донео Душанов законик) реално, доказ је читава историја хрватске државности (коју су уништили Мађари – у име панонског католицизма); доказ је и политика Мађара у Босни, па чак и у деловима Србије под њиховом влашћу: у Мачви. Где је била њихова власт, ту нису могле да се подижу православне цркве ни да се служи служба на народном језику.

Душан уступа приморске области латинским католицима, јер одатле више – после IV крсташког рата – не прети никаква опасност. И обратно: успомена на Немањиће, па Косово и српску државу и њен трагичан крај чувана је међу латинским католицима Приморја као сопствена национална, што се за панонски католицизам никако не може рећи.

Жарко Видовић, Његош и Косовски завет у Новом веку

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *