„Мирослављево јеванђеље” сачувано у манастиру Рача

По напуштању Београда краљ Петар Други и краљевска влада понели су јеванђеље са собом, да би на седници у Севојну одлучили да га склоне у задужбину краља Драгутина где је чувано до краја 1943.

Бајина Башта – Безмало седам и по векова у недрима планине Таре траје манастир Рача, некад рушен обешћу завојевача, па доброчинствима неимара обнављан из пепела. Занавек је упамћен као средиште Рачанске преписивачке школе, наше средњовековне писмености, која је заслугом калуђера Рачана (многи су посвећено преписивали црквене књиге) овде дуго зрачила и потом се у сеобама из овог дела Подриња преносила све до Сент Андреје.

У светлој прошлости овог храма, подигнутог 1276. као задужбина краља Драгутина, мноштво је важних дешавања. Али једно значајно, из новијег доба, помиње се недовољно. Реч је о кључној улози манастира Рача током бурних година Другог светског рата у чувању „Мирослављевог јеванђеља”, најзначајнијег ћириличког споменика српске писмености (из 12. века).

Тај вредни јеванђелистар преживео је несвакидашња путешествија у свом готово миленијумском постојању. До 1896. чуван је у Хиландару, када је поклоњен краљу Александру Обреновићу, који га је донео у Србију. Међутим, после Мајског преврата „Мирослављевом јеванђељу” се губи траг, да би га случајно с јесени 1915. пронашао дворски библиотекар Доброслав Ружић. Док се заједно с краљем и владом повлачио ка југу пред надирањем окупатора, он је у Крушевцу прегледао један сандук пун списа понетих из двора и на своје велико изненађење препознао орнаменте писара дијака Григорија. Обавестио је о томе престолонаследника Александра Карађорђевића и предао му „Мирослављево јеванђеље”. Касније, кад је оружје утихнуло у Великом рату, та реликвија враћена је у Београд. Из двора су је уочи Другог светског рата предали Народној банци на чување. Међутим, Немци су трагали за овом реликвијом, па ју је и из банке ваљало негде склонити.

Тада су ратни догађаји спојили две прастаре вредности: „Мирослављево јеванђеље” и манастир Рачу. О томе је у књизи „Манастир Рача” детаљније писао архимандрит Јован Радосављевић. Наводи да су му, кад је о Божићу 1950. дошао овде као искушеник, претходни игуман Платон Милојевић (старешина овог храма од 1938. до 1949) и тадашњи Василије показали у подруму манастирског конака лимену поцинковану кутију у којој је током рата од 1941. до краја 1943. чувано „Мирослављево јеванђеље”.

Јован преноси записе игумана Платона како је та реликвија овде стигла. По напуштању Београда краљ Петар Други и краљевска влада понели су „Мирослављево јеванђеље” са собом, да би на седници у Севојну одлучили да га склоне у манастир Рачу. Довезавши се аутомобилом, донео га је жандармеријски потпуковник Јараковић и предао игуману на чување, уз упозорење да га ником не сме предати, изузев њему или управи двора по завршетку рата.

„Јеванђеље је било специјално упаковано прво у лимену кутију, а кутија потом смештена у дрвени сандук где је била дрвена шушка. Пакет је био увијен у једно војничко ћебе. Исте ноћи у олтару манастира Раче открили смо дрвени под и испод њега камене плоче, ископали лежиште, ставили пакет, вратили све на своје место”, записао је игуман Платон.

Ускоро се по овом крају пронео глас да је у том пакету било злато. Зато је једном, сећао се игуман, свратио четнички командант Кондор да то провери, а Платон му је у четири ока открио о чему се заправо ради. Касније су са оружаном пратњом дошли из Златиборског четничког корпуса и тражили да им се преда „Мирослављево јеванђеље”, али је Платон одговорио да то по цену живота не може учинити јер има наређење, па су они одустали.

Због таквих могућих ситуација он је крајем 1943. о томе јавио властима у Београду, након чега су у манастир дошли потпуковник Јараковић и виши инспектор Народне банке Кешељевић. „Њима сам предао ’Мирослављево јеванђеље’ и од тада је оно чувано у трезору Народне банке до свршетка рата”, пише тадашњи игуман Платон, који је после рата за чување реликвије добио захвалницу. Она је и сада у ризници Раче.

„Мирослављево јеванђеље” у савремено доба чува се у Народном музеју у Београду, у посебној комори. А манастир Рача у својој ризници, уз друге старе списе, има фототипско издање (из краја деведесетих) тог јеванђелистара, које заувек подсећа на ратно чување оригинала у „древној Рачи украј Дрине”. Тим вредностима последњих година допринос даје и оближња Бајина Башта редовним одржавањем манифестације „Ћирилична баштина”, у славу нашег писма које су у давна времена и калуђери Рачани посвећено неговали.

Фото насловна: С. Јовичић

Бранко Пејовић/Политика

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *