Јован Дучић: У самоћи нема мржње

У самоћи нема мржње: осамити се значи очистити се.

Све у самоћи постаје узвишено, највише, најдубље.

Ако је човек филозоф, он се предаје самоћи да би знао цену живота, виши смисао о свету, и да би пришаo божанству.

Само малог човека самоћа направи болесником, и она његову душу отрује сумњама и испуни страхом.

Има света који се не сме обрнути сам у шуми, и који у страху од самоће залута на отвореном пољу.

За самоћу треба бити снажан и духовитији него за највиши свет једног друштва.