Десанка Максимовић: ВЕЧЕРЊА МОЛИТВА

На све речи увреда треба се смешити тужно и благо.

Не треба рећи ни једну реч прекора,

треба се смешити само, тужно и благо.

Слатко се спава на осмеху праштања,

свака мисао процвета у сребрну неземаљску стабљику.

И рука оног који душе сади

милује самилосно целе ноћи сваки куцањ срца.