Ненад Ркман: Православље Запада-Свети Освалд, краљ Нортамбрије

Праведни и правоверни краљ Освалд, рођен је око 603/4. године. Његов отац Етелфрид, који је имао још шест синова, био је владар малог краљевста Берниције, која се простирала на североистоку Енглеске, ка данашњој Шкотској. Етелфрид је, као незнабожац, наредио да се побије око хиљаду монаха који су се молили за победу супарничког краља, у битки код Честера 613. године. Међутим, ускоро га стиже казна и он гине у боју против краља Источне Англије Редвалда 617. године. После погибије краљ Етефрида, његова жена Ака одводи Освалда у Шкотску и Ирску, како би се склонили од опасности. Седамнаест година Освалд проводи  у прогонству, али је током тог периода дошао у додир са хришћанством и био крштен на светом острву Ајони на северу Шкотске, у манастиру којег је основао велики ирски светитељ и преподобни отац, свети Колумба Ајонски. Тај догађај преображава душу будућег краља и мученика и он постаје истински хришћанин. Такође у манастиру изучава хрићанске науке и гелски језик.

Када је велшки краљ Кадвал убио Освалдовог стрица а затим и брата и опустошио краљевство Берницију и јужно краљевство Деиру, свети Освалд одлучује да сакупи војску и уз помоћ шкотског краља Домнала Брека, кренуо је да поврати престо своје краљевине. Две супарничке војске састале су се код места Хевенфилда, недалеко од Хадријановог зида 634. године. Дан пре битке, Освалд је наредио да се направи велики дрвени крст и забоде у земљу. Иако је било много пагана међу његовим војницима, сви су клекли и помолили се Господу над војскама да им дарује победу. То вече се у сну Освалду јавио и свети Колумба, који је својим плаштом покрио малу Освалдову војску и обећао победу јер је Бог са њима. Када се пробудио, Освалд је овај сан испричао својим војницима и они су обећали да ће се сви после битке крстити. И заиста како је речено, тако се и збило. Освалдова војска, иако малобројна, победила је Кадвалову војску, а сам Кадвал је био убијен у битки. Победивши, Освалд се враћа у своју домовину, уједињује краљевине Берницију и Деиру у једно краљевство, Нортамбрију и постаје владар, чија ће слава и побожност бити позната и изван граница његове краљевине. ( Нортамбрија је била једна од седам старих англосаксонских краљевина Енглеске. То су четири велике краљевине: Нортамбрија, Весекс, Источна Англија и Мерсија или Мерша, и три мале краљевине: Есекс, Сасекс и Кент).

Када је постао владар, Освалд није заборавио да му је Бог даривао победу над својим непријатељима, па је хтео сваки кутак своје земље да избави из мрака паганизма. Иако је хришћанство било присутно у Нортамбрији још од  времена Римљана, ипак су најезде паганских англосаксонских краљева  довеле до тога да хришћанство нестане на тим просторима и поново оживи незнабоштво. Зато краљ Освалд жели да поново обнови хришћанство и целу своју земљу приведе Господу. За помоћ се обраћа братству манастира Ајоне, који му шаљу пар монаха за мисионарски подухват, на челу са светим Ејданом, који ће постати равноапостолни земље Нортамбрије, достојним наследником светог Колумбе. Недалеко од своје престонице Бамбурга, краљ Освалд монасима уступа острво Линдисфарну, које ће постати луча хришћанства у Нортамбрији и са правом ће се прозвати ,,острво светих“. Ту свети Ејдан гради чувени манастир и одатле полази на мисионарски рад по Нортамбрији.

Заједно са светим Ејданом, и краљ Освалд учествује у покрштавању своје земље. Како Ејдан није знао англосаксонски, Освлад је преводио Ејданове речи са гелског на језик свога народа, а и својим примером освојио је душу и срце својих поданика, те су се многи крстили, па ускоро није остало ништа од паганизма у Нортамбрији. Поред свега тога, Освалд је водио строг аскетски и молитврни живот. Остајао је често сам у цркви, молећи се од вечери до јутра, раширених руку, па му је Бог дао дар непрестане молитве. Исто тако је био познат и по саосећајноти и бризи са немоћне и сиромашне. Када је после Васкршње службе приређена богата трпеза са  великим сребрним овалима пуним меса, краљ Освалд је наредио да се месо подели гладнима и немоћнима, а да се сребрни овали разбију у парчад и да се то сребро подели сиромасима. Свети Ејдан, видевши ово, у сузама је заблагодарио Господу и благословио Освалдову руку, да никада не иструне и не пропадне. Њих двојица заједно дижу и многе цркве и манастире по Нортамбрији: у Јорку је завршена катедрала светог Петра, која и дан данас стоји, а чију је изградњу започео Освалдов убијени стриц, свети Едвин. Затим су подигнути манастири Мелроуз, где се подвизавао велики свети отац Катберт, манастир Хартлпул где је игуманија била и прва жена светитељка Нортамбрије Хеја а после ње и света мајка Хилда, будућа игуманија манастира Витбија,  и манастир Колдингем где је боравила сестра краља Освалда, света Ева. Ти манастиру су били и велики школски центри, где су се подучавала деца Нортамбрије. Слава и дело Освалдово је било познато и изван Нортамбрије, па је он успео да приволи краља Весекса Кинегила да се крсти, а његову ћерку Кинебург узео је за жену. Молитвом и делом светог краља Освалда и Ејдана, Нортамбрије је цветала пре свега духовно а затим и економски.

За време његове владавине, Нортамбрију је погодила куга, па је и краљ Освалд смртно оболео, али не престајући да се моли. И када је мислио да му је крај земаљског живота дошао, имао је визију у којој је речено да су његове молитве услишене и да је куга престала, али да је за њега намењено не да умре од куге, већ да прими венац мученички. После оздрављења, краљ је водио још строжији аскетски живот, спремајући се за оно што му је Господ наменио. Ускоро после тих догађаја, незанабожачки краљ Мерсије Пенда, сакупио је огромну војску и кренуо на краља Освалда. 642. године, код данашњег града Освестрија у Шропширу, близу велшке границе, одиграла се битка између две војске у којој мученички гине свети краљ Освалд. До последњег свог даха, молимо се за душе својих војника: ,,Господе, буди милостив душама њиховим“ пре него што је и сам пао у боју. Опијен победом и заведен ђаволом, краљ Пенда је одсекао главу и руке мученичког краља и ставио их на копља. Али верни љубимац краља Освалда, гавран, који га је увек пратио, узео је баш ону нетрулежну руку коју је благословио свети Ејдан и сакрио у крошњу дрвета. Та је крошња увек остала зелена, а где је рука пала, појавио се свети извор воде која је исцељивала многе болеснике. Место где је краљ Освалд пао, постало је свето, па је народ чак узимао земљу са тог места и исцељивао се. Његове мошти су скупљене и почивале су у многим манастирима, да би због инвазија Данаца биле положене у цркви у Глостеру. Ко год би се помолио над моштима светог Освалда био је исцељен, а чак је и вода којом су мошти биле опране показале исцелитељску моћ, посебно против злих демона.После Реформације, мошти су неколико пута биле премештене па се верује да чудотворна рука данас почива у катедрали у Питербороу а глава светог краља се налази у кивоту са моштима светог Катберта у катедрали у Дараму. Верује се да један део моштију почива и у цркви у Хилдесхајму у Немачкој. Култ светог краља се, после његове смрти проширио по целој Енглекој, Ирској, Француској, Немачкој, Шпанији где постоје и многе цркве посвећене њему. Иако су касније норманска освајања Енглеске бацила у заборав светог краља Освалда, ипак је он остао један од највећих англосаксонских краљева и светитеља Британског острва.

Спомен на светог и мученичког краља Освалда је 18. августа по новом, а 5. августа по старом календару.

Постоји и служба светом краљу Освалду на енглеском језику.

Господе над војскама и Краљу над краљевима, молитвама светог мученика твога, краља Освалда, помилуј и нас грешне.

Аутор: Ненад Ркман, мастер теолог и сарадник Патмоса

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *