МАРКО КРАЉЕВИЋ – НАЈВЕЋИ ЈУНАК СРПСКИХ ЕПСКИХ ПЕСАМА
Циклус песмама о Марку Краљевићу обухвата песме у којима су народни певачи опевали скоро цео живот Краљевића Марка, од његовог рођења па до смрти.
Они се нису држали историјске чињенице да је Марко био турски вазал и да се борио на страни Турака, већ су градили његов лик у складу с тежњама и мислима поробљеног народа.
Осветничке и ослободилачке тежње наших предака тражиле су јаког, лукавог, снажног борца који се неће плашити, нити покоравати.
Нашле су га у лику Марковом, човеку огромних способности, великом јунаку и заштитнику сиротиње и потлачених, неустрашивом борцу против насиља и неправде.
У песмама Краљевића Марка красе и позитивне особине и негативне особине.
С једне стране нежност према мајци, љубав према незаштићенима и поштенима, а нарочито према сиромашнима, а с друге стране био је кавгаџија, убојица, самовољан, плах, прек чак и похлепан.
У биткама он увек побеђује насилнике и турске силеџије и иако је признавао турску власт о чему говоре неке песме, није био ропски покоран.
Мрзео је турског цара, а кад је ратовао за њега, ишао је ради добра свога народа.
Према песми, Краљевић Марко није ни погинуо ни умро..заспао је, па ако затреба народу, он ће се пробудити. Ово се тумачи општим ставом народа и његових певача да сан о слободи никада не умире, па ни јунак који се за њу бори.
Песме:
Ђевојка надмудрила Марка (Вук Караџић, 1845.)
Сестра Леке капетана (Вук Караџић, 1845.)
Женидба Марка Краљевића (Вук Караџић, 1845.)
Лов Марков са Турцима
Марко Краљевић и 12 Арапа (Вук Караџић, 1845.)
Марко Краљевић и Алил-ага (Вук Караџић, 1845.)
Марко Краљевић и Арапин
Марко Краљевић и бег Костадин (Вук Караџић, 1845.)
Марко Краљевић и брат му Андријаш (Валтазар Богишић, 1878.)
Марко Краљевић и вила (Вук Караџић, 1845.)
Марко Краљевић и Вуча џенерал (Вук Караџић, 1845.)
Марко Краљевић и Ђемо Брђанин (Вук Караџић, 1845.)
Марко Краљевић и кћи краља Арапскога (Вук Караџић, 1845.)
Марко Краљевић и Љутица Богдан (Вук Караџић, 1845.)
Марко Краљевић и Мина од Костура (Вук Караџић, 1845.)
Марко Краљевић и Муса Кесеџија (Вук Караџић, 1845.)
Марко Краљевић и орао
Марко Краљевић и соко (Вук Караџић, 1845.)
Марко Краљевић и Филип Маџарин (Вук Караџић, 1845.)
Марко Краљевић у Азачкој тамници (Вук Караџић, 1845.)
Марко Краљевић укида свадбарину (Вук Караџић, 1845.)
Марко пије уз рамазан вино (Вук Караџић, 1845.)
Марко познаје очину сабљуОрање Марка Краљевића (Вук Караџић, 1845.)
Смрт Краљевића Марка (Вук Караџић, 1845.)
Турци у Марка на слави (Вук Караџић, 1845.)