Кнез Властимир – владар по коме је названа прва српска средњовековна династија
У делу „О управљању царством“ византијског василевса Константина VII Порфирогенита у 29, 30. и 31. поглављу помињу се Србија, српске земље и Срби, а 32, 33, 34, 35. и 36. поглавље посвећени су српским земљама, српским владарима и Србима.
Најпре се наводи архонт непознатог имена који је у време владавине цара Ираклија у 7. веку из Беле Србије довео Србе на Балкан.
Затим су поменути архонти (кнежеви) Вишеслав, Радослав и Просигој.
О тим српским владарима не постоје други подаци.
Први српски владар о којем има више информација јесте кнез Властимир.
Не зна се тачна година када је он дошао на власт, нити када је умро, а оквирно се узима да је своју владавину започео нешто пре 830. и да је владао најкасније до 851. године.
Најзначајнији догађај из Властимирове владавине је рат против Бугара, који се највероватније одиграо између 840. и 845. године.
Према речима Константина Порфирогенита, до тог времена Срби и Бугари били су у добрим односима, али је бугарски кан Пресијам одлучио да зарати против Срба како би их потчинио.
Рат је трајао три године, Пресијам није успео у својој намери, а током сукоба је чак изгубио већину своје војске.
Како би ојачао свој утицај, Властимир је своју ћерку непознатог имена удао за жупана Крајину, који је владао српском земљом Травунијом (простор данашњег Требиња са околином).
Властимир је том приликом Крајини дао титулу архонта (кнеза) и учинио га самосталним.Властимир је имао тројицу синова – Мутимира, Стројимира и Гојника, који су након смрти свога оца поделили земљу и међусобно ратовали.
У старијој историографији, по Властимиру је названа најстарија српска династија, иако су његови преци били и архонт непознатог имена који је довео Србе на Балкан и кнез Вишеслав.
Данас се та династија назива и династија Властимировић и династија Вишеславић.
