Сима Ћирковић- великан српске медиевистике

Сима Ћирковић је рођен 29. јануара 1929. у Осијеку, у породици Мирка Ћирковића, службеника речног бродарства. Основну школу учио је у Сомбору, а гимназију у Београду, у годинама окупације 1941-1944, и потом у Сомбору од 1945. до 1948. Историјску групу наука студирао је на Филозофском факултету у Београду од 1948. до 1952.

По завршеним студијама краће време је службовао у Државној архиви у Зрењанину и Народној библиотеци у Београду, да би 1955. године добио прилику за рад у Историјском институту у Београду, где је припремио своју докторску дисертацију „Херцег Стефан Вукчић Косача и његово доба”. Одмах по њеној успешној одбрани, 1957. године, изабран је у звање асистента и недуго затим доцента за историју народа Југославије у средњем веку на Филозофском факултету у Београду. Завидна припремљеност за научни и изражен смисао за наставни рад омогућили су му да већ 1963. буде изабран за ванредног, а 1968. редовног професора на истој катедри. Резултати постигнути у науци препоручили су га за дописног (1972) и редовног (1981) члана и генералног секретара (1981-1985) Српске академије наука и уметности. Дописни је члан АНУБиХ у Сарајеву од 1978, ЈАЗУ у Загребу од 1988. и ЦАНУ на Цетињу од 1988. Европска академија за историју (Academié européenne d’ historie) са седиштем у Бриселу изабрала га је за свог члана 1981.

Основна област научног истраживања Симе Ћирковића је средњовековна историја јужнословенских народа. Истраживања му се одликују тематском разноврсношћу, методолошком иновацијом, критичношћу и тежњом ка синтези. Комплексно схваћене студије засновао је пре свега на дугогодишњим истраживањима у архивима Дубровника, Венеције, Хиландара и Будимпеште.

Написао је и објавио преко три стотине радова. Окосницу његовог научног дела чине књиге: Херцег Стефан Вукчић Косача и његово доба (1964), Историја средњовековне босанске државе (1964), Историја Црне Горе, књ. II, том 1-2, са групом аутора (1970), Историја Југославије, са групом аутора (Београд 1973), огроман допринос у колективном делу Историја српског народа, књ. I и II (1981-1982), Срби у средњем веку (1992), Работници, војници, духовници (1997), Срби међу европским народима (2004), О историографији и методологији (2007)…

Од раних дана свога деловања у науци Сима Ћирковић део својих напора посвећује универзитетској настави, методологији историјских истраживања, јавним предавањима из области методике наставе историје, писању уџбеника за средње школе и сценарија и текстове за образовне телевизијске емисије. Низом предавања и написа за широку јавност, често посвећених темама које снажно заокупљају јавно мњење, драгоцено доприноси развијању осетљивости за историјске феномене друштва.

Својим саопштењима Сима Ћирковић је узео учешћа у низу међународних научних скупова – конгреса, симпозија, колоквија. Издвајамо, због значаја поднетих саопштења, XIV Међународни конгрес историчара у Сан Франциску (1975), XVI у Штутгарту (1985), IV Међународни конгрес балканолога у Анкари (1979) и V у Београду (1984), као и вишегодишње учешће у заседањима Међународног института за економску историју у Прагу (саопштења је имао 1978, 1980, 1984, 1986).

Добитник је више друштвених признања, између осталог Октобарске награде Београда (1965), Седмојулске награде за животно дело (1982) и Ордена рада са црвеном заставом.

Сима Ћирковић је преминуо 14. новембра 2009. године у Београду. Активно је објављивао научне радове и током последњих месеци живота.

Радивој Радић

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *