Арно Гујон: Док је косовског завета, биће и Србије

У Федерацији БиХ сам видео да су Срби који живе у кантонима где су у мањини у великом сиромаштву и имају проблем да се запосле. Има села која немају чак ни струју.

Срби на Косову и Метохији одувек су на мети екстремиста који их нападају, морали су да науче како да живе, где смеју да иду, где не смеју, где смеју да говоре на српском, а где не, каже у интервјуу за „Политику” директор Управе за сарадњу са дијаспором Арно Гујон. Као пример наводи Ђаковицу, где за Васкрс готово више нико не иде јер се сваке године дешавају инциденти и напади на Србе ходочаснике.

„Не можете да говорите српски у Србици, у Дечанима, у Ђаковици, деловима Приштине и многим другим местима. Срби бивају осуђени због изговорених речи, док политички Запад ћути на то. Живети у таквим условима је незамисливо за савременог човека, али то је реалност у центру Европе у 21. веку, и о тој реалности ретко ко сведочи. Зато ми, у оквиру хуманитарне организације ’Солидарност за Косово’, већ 17 година извештавамо о ситуацији, организујемо посете за иностране новинаре и парламентарце, издајемо књиге, стрипове, часописе и документарце на страним језицима да би свет видео ову неправду”, каже Арно Гујон.

Пре неколико дана завршен је 17. божићни конвој хуманитарне организације „Солидарност за Косово”. Како функционише ваша невладина организација и с каквим препрекама се суочавате приликом пружања помоћи Србима на КиМ?

Прихватио сам да будем директор Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону зато што сам био сигуран да ће хуманитарна организација коју сам основао у Француској 2005. моћи да настави да ради у пуном капацитету, пре свега захваљујући одличном тиму волонтера који сам стварао претходних 17 година. „Солидарност за Косово” има и даље више од 12.000 донатора, што значи да толико француских породица редовно даје прилоге за пројекте које реализујемо у енклавама на Косову и Метохији. Имам добру екипу на коју могу да се ослоним, с којима радим годинама уназад. Више од 30 волонтера свакодневно помаже. Ја и даље надзирем и водим рачуна о великим пројектима и задатим смерницама иако су мени забранили улазак на Косову и Метохију 2018. године, као и другим хуманитарцима који помажу Србима и другим људима у енклавама.

Обилазак родне куће Гаврила Принципа

Колико сте дуго на челу управе и како оцењујете досадашњи рад?

Недавно сам на Одбору за дијаспору и Србе у региону у Народној скупштини представио годину дана рада управе, колико сам ја на челу. Тај период за мене је био изузетно изазован. Пошто долазим из невладиног сектора, уложио сам поприличан напор да савладам процедуре и да се прилагодим. Државна институција је велика машинерија која се спорије покреће, има своја правила, увезана је с другим институцијама. Оно што је добро јесте да кад нешто урадите, то остаје и има далекосежније резултате.

Који су конкретни резултати?

Што се тиче резултата, управа је дигитализовала конкурс за суфинансирање пројеката удружења из дијаспоре и региона, после 10 година обновила доделу националних признања заслужним појединцима у окружењу и расејању, покренула кампање за очување српског језика, за обележавање Дана српског јединства и заставе, као и за очување имовине Срба с простора Федерације БиХ. Отворили смо 23 допунске школе српског језика у свету. Више од 800 ученика похађа часове српског језика и културе у новоотвореним школама у Русији, Малти, Холандији, Аустрији, Шпанији и Португалији. Суфинансирали смо више од 200 пројеката у свету у укупном износу од 100 милиона динара. Сваки од њих има за циљ очување културе, идентитета и језика српског народа у свету као и побољшање статуса Срба у региону.

Шта учинити да се побољша положај српског народа на КиМ, где му у енклавама посебно прете КБС-ом, који улази у куће, чак и на славе, тражи ковид пропуснице?

Они очигледно користе сваку прилику да отежавају живот Србима на КиМ, па тако и ситуацију с пандемијом, у сврху остварења циља који спроводе већ 22 године, а то је да се Срби не осећају безбедно. Помоћи ћемо Србима на КиМ ако им омогућимо да се економски развијају кроз финансирање пољопривредних пројеката, изградњу фарми, помоћ у куповини стоке и тако што их не заборављамо, што говоримо о њима и што их обилазимо. „Солидарност за Косово” је ове године само за пољопривредне пројекте на КиМ издвојила 133.000 евра. Недавно смо привели крају изградњу фарме за краве музаре у Грачаници и планирамо проширење постојећих фарми и изградњу погона за сокове да би воће с КиМ могло да нађе пут до тржишта. Сваке године издвајамо око 100.000 евра за обнављање школа, које су у изузетно лошем стању. Наши волонтери из Француске управо су завршили 17. по реду божићни конвој, делећи хуманитарну помоћ од села до села, тамо где је то најпотребније.

Како видите решење за Косово и Метохију?

Косово није само територија, Косово је завет. Док чувамо тај завет у срцу, без обзира на то да ли живи милион или 20 милиона Албанаца на КиМ, без обзира на то колико је политички Запад јак, оно је наше. Тај завет Срби чувају скоро 700 година. Срби нису имали државу скоро пет векова док су били под Турцима. Како су се издигли из пепела? Захваљујући косовском завету! Баш као што су то чинили Јевреји током 2.000 година, иако их је моћно Римско царство тада поразило. Има ли данас старих Римљана? Не, али Јевреја има, зато што су чували свој завет. Они су се 2.000 година поздрављали са „Догодине у Јерусалиму”. Док се Срби поздрављају са „Догодине у Призрену”, биће Срба на КиМ, биће и Србије.

Колико је пројеката економске одрживости намењено српским повратницима у Босни и Херцеговини? Колико је новца утрошено и у тачно које пројекте?

Први пут смо преко Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова подржали три пољопривредна пројекта у Федерацији БиХ. У питању су самоодрживи пилот-пројекти који ће након нашег иницијалног подстрека сами себе развијати убудуће. Више од девет милиона динара дали смо за куповину 35 стеоних јуница у Босанском Петровцу, као и опреме за пчеларе у Грахову и пољопривредне механизације у Посавини. Своје дугогодишње искуство са сличним пројектима на Косову и Метохији пренео сам у управу и показао да можемо кроз буџетска средства овако значајне пројекте за свакодневни живот људи да подржавамо. И ове године је у плану суфинансирање пољопривредних пројеката.

Какав је положај Срба у Федерацији БиХ?

Пошто је један од мојих првих службених путева био обилазак Срба у Федерацији БиХ почетком прошле године, на терену сам видео да су Срби, који живе у кантонима где су у мањини, у великом сиромаштву и имају проблем да се запосле. Има села која немају чак ни струју, што није примерено 21. веку. Ипак, има и младих који су спремни на све да остану на својим огњиштима. Код њих сам препознао исту снагу и радост животу као и код косовских Срба. Обишао сам повратничка места, која су била потпуно напуштена 1995. године. У Босанском Грахову све куће су биле спаљене. Повратак је почео 1997. године, праћен бројним инцидентима. Изузетна је храброст људи који су смогли снаге да све обнове и да данас живе тамо.

Како решити уставну кризу у Босни и Херцеговини?

Као једна од држава гараната Дејтонског мировног споразума, Србија се залаже да све промене унутрашње организације БиХ буду донете на начин предвиђен Дејтонским споразумом, а то значи консензусом два ентитета, односно три конститутивна народа. Све што би се наметнуло споља не би донело ништа добро ни дуготрајно.

Шта је све конкретно учињено у пружању помоћи Србима у Црној Гори?

Финансирали смо 26 пројеката организација и удружења српског народа у Црној Гори за које смо издвојили око шест милиона динара. Ти пројекти усмерени су ка очувању националног и културног идентитета Срба који живе у Црној Гори. Подршку очувању српском језику, ћириличком писму и српској култури остварујемо кроз помоћ српским медијима који функционишу у оквиру Српске куће у Подгорици, као и кроз бројне пројекте издаваштва Српске књижевне задруге, Матице српске, Националног савета и других изузетно активних организација у Црној Гори. Ове године смо посебну пажњу посветили пројектима српских организација и Српске православне цркве у Бококоторском заливу, међу којима су српска друштва с дугом традицијом попут Српског певачког друштва „Јединство”, које у Котору постоји још од 1839. године.

Бадњи дан и Божић проводите с министром спољних послова Николом Селаковићем и прослављате са Србима у Чикагу. Шта бисте поручили нашим читаоцима?

За крај интервјуа желим свим читаоцима „Политике” у Србији, региону и дијаспори срећан Божић и успешну нову годину!

Од Вучића подршка, од Селаковића смернице

Каква је сарадња с председником републике Александром Вучићем и ресорним министром Николом Селаковићем?

Од председника Србије Александра Вучића пре годину дана добио сам поверење да водим Управу за сарадњу са дијаспором и Србима у региону. Неки су га тада нападали што ми је понудио то место, а неки су мене што сам то прихватио. Ипак, годину дана касније, сви пројекти које смо реализовали за ово кратко време као и они које планирамо у наредној години, говоре ми да смо тада донели праву одлуку. С министром спољних послова Николом Селаковићем у готово сам свакодневној комуникацији. Од њега добијам главне смернице засноване на државној политици, а после је на мени да кроз рад управе осмислим и спроведем пројекте за Србе у региону и у дијаспори. Министар Селаковић је надлежан за ресор којим се бавим, имамо одличну сарадњу и осећам се стварно као део тима Министарства спољних послова.

Дејан Спаловић/Политика

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *