Друга и трећа посланица Јелене Балшић Никону Јерусалимцу

II

Отписање богољубно

Свечасному оцу, учитељу светога Јеванђеља, а нама у Господу духовноме вођи, смерна Јелена.

Нек зна твоја светиња да откако се удостојих с Богом познати те, порадовах се весељем духовним. Но, за мало и за кратко би нам виђење, као када би неко рекао како у зрцалу лик угледасмо или у неки сан лаки да бејах снесена. И због брзине не прими моја бедност што жељах. Али што тада слушасмо од твога преподобија речи духовне и што могосмо постићи, посред моје душе љубазно и свесрдно, па штавише и најверније примисмо. И од тих божаствених речи које слушасмо у то време, имали смо храну духовну све до данас. И слушах твоје душе богољубиву нарав и бестелесно анђеоско пребивање, па још и од нас коначно удаљење.

И веома твоје видети зажелех преподобије и твојих медоточних насладити се говорења – не мала од твога гледања да ми се умножи корист. Но, далеког ли нам растојања, па море и гај. Због овога узрока није нам могућно видети твоју светињу.

Тако нас жељење богатства и сујетна слава, заједно и сласти, не оставља да међу усколебанима у мору овога сујетнога живота проникнемо ка светлости часнога и бестелеснога пребивања. Јер помрачише се душевне очи муком и метежом који је у свету. И гле, сада као од некаква сна тргнувши се, зажелех твоју светост видети.

Посланицу твога рукописања примисмо и великолепно и љубазно од све моје душе изљубисмо целивајући, што је лако достижно. И често ову прочитавамо. И веома се утеших и насладих срце оје, а скупа и душу. И тако, сматрамо је као неку ризницу царску веома богату и у њој непроцењивости већма од тисуће тисућа злата и сребра.

И опет се молим твоме преподобију да нам неко олакшање утешења пошаље и прохлади жеђ туге. Јер за твоје преподобије колике буре и метежи и облаци навикоше узбуркивати самовољна срца.

Уз ово спомињемо твоме трудољубљу да је међу нама била препирка о томе како неки хвале милостињу према потребитим, јер милост је изнад других свих врлина. Други, пак, истински иночки живот и чин више величају. И, опет, неки говоре како свети Василије Велики хвали општежиће и у мноштву пребивање да буде. Ови и усамљеништво и неговорење сматрају као богоугодни живот и старање о самоме себи. И молимо да сазнамо најтачније и метеж препирке од нас да одагнамо и ка светлости разума да се упутимо. И још молимо твоје добронаравље и трудољубиво ти срце и ка Богу нам нелицемерну љубав, просветли се мишљу и друго колико зна твоја светлост – да се наша лењост пробуди и грубост промени.

Да, часни оче, удвостручи таленте. Знам да си навикао држати се смерним у свему, но изговором смерности да не затвориш језик, који казује много и добро, чији су плодови многи и многи породи правде. И не лиши нас жељеног, јер ћеш се у доброј награди оштетити. Но, подржавај Владики Христу твојему, чији си ученик и подржавалац страдањима његовим. И моли му се да се и ми као заједничари нађемо у оном дану у коме ће доћи Христос са славом и силом многом и молитвама вашим, амин.

Да, тајниче Божији, послушај ме. У свему више реченом не заповедам, већ се молим трудољубиво и поклањам лице све до земље. И двоструко да си здраво у Господу и не презри наше мољење.

III

Свечасноме оцу и учитељу, у Господу нека се радује, смерена Јелена.

Нека зна твоје преподобије уистину да примисмо трудољубивог ти срца богонадахнути инструменат и сматрамо га тако као неки царски украс и скупоцену ризницу или као само богописање на таблицама, које прими негда боговидац онај. И тако примивши, принесосмо дар храму пресвете Владичице наше Богородице – Благовештењу, који је у Горици, да јој буде.

О часни оче, нека и твоја награда (дуго) надежна буде (…) твоје свете молитве (нека напре)дују да бисмо имали ступ крепости од лица непријатеља и да се избавимо мноштва грехова и обретемо милост на дан страшнога испита. Да, буди ми, Господе, амин.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *