Достојевски о молитви

Младићу, не заборављај молитву. Сваки пут у молитви твојој, ако је искрена, сине ново осећање, а у њему и нова мисао коју раније ниси знао и која ће те изнова охрабрити, и разумећеш да је молитва васпитање. Још запамти: свакога дана, и кад год само можеш, понављај у себи: „Господе, смилуј се на све који су данас пред тебе изишли.”

Јер сваког сата и сваког тренутка хиљаде људи остављају живот свој на овој земљи, и душе њихове долазе пред Господа – а колико се много њих са земљом растало усамљених, никоме незнаних, у тузи и жалости, што за њима нико неће зажалити, неће чак ни знати за њих да су живели.

И гле, можда ће се с другог краја земље уздићи твоја молитва ка Господу за покој душе његове, макар ти њега никако и не знао, нити он тебе.

Како ће бити ганута његова душа, која је у страху стала пред Господом, кад осети у тај час да се и за њега неко богу моли, да је остао на земљи људски створ који и њега воли.

А и бог ће милостивије погледати на вас обојицу, јер кад си већ ти онога толико пожалио, колико ли ће га више пожалити он, бескрајно милосрднији и блажи него ти.

И опростиће му тебе ради.

Браћа Карамазови

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *