Бранко Радовановић: Аутентичност милешевског лика Светог Саве

Настанак и развој култа Светог Саве је везан за манастир Милешеву. Поред многозначне вредности Милешеве за развој светосавског култа као један од битних теолошко-историјских момената можемо навести портрет или лик Светог Саве који је сачуван у манастиру, у нартексу на источном зиду. Свети Сава је заједно приказан са Светим Симеоном, чији је портрет сачуван до пола, а на северном зиду су приказани ликови Стефана Првовенчаног, Радослава и Владислава.

Немањићи (фото: blagofund.org)

Значај овог милешевског лика се огледа у томе што је то најстарији аутентични лик Светог Саве који је сачуван и није измењен неким каснијим рестаурисањем. Лик показује толико индвидуалних црта да је неупитно да је то портрет Светог Саве. Према ктиторском праву Свети Сава је приказан са својим оцем Стефаном Немањом у Хиландару још крајем XII века, али тај Савин портрет је монашки портрет, а на овом је приказан као Архиепископ (у белом омофору и с фелоном украшеним крстовима, са десном руком којом благосиља, а у левој руци му је јеванђеље). Хиландарски Савин монашки лик није сачуван, јер је оштећен приликом Милутинове градње саборног храма у Хиландару.

Милешевски лик Светог Саве није настао тако што је Свети Сава „позирао“ хумском зографу, већ је зограф радио Савин портрет на основу скице на дасци коју је добио са двора или из неког манастира, а није искључено ни да је уметник познавао Светог Саву и на основу сећања, као тадашњи врхунски уметници, урадио светосавски милешевски лик. Да је милешевски лик савремени портрет и да потиче из времена Светог Саве говори нам и натпис изнад портрета на коме пише „свети богоносац и отац наш Сава“, што не указује да се Свети Сава упокојио и да је канонизован, већ термин „свети” означава светост његовог чина који је добио рукоположењем, а „богоносац” (богосни) је термин који се користио за архијереје у XIII веку.

Што се тиче хронолошког датирања Савиног милешевског лика у обзир се морају узети ликови владара са фресака. Тако, чињеница је да је Стефан Првовенчани се упокојио 1228. године, а да му је Радослав био савладар од 1219/20. Такође значачајно је да се у јужној припрати налази фреска Јована Ватаца који је ступио на никејски престо 1222. године. Из ових података настанак милешевског фрескописа, па и самог Савиног милешевског лика, можемо датирати у период 1222-1228. године

Фреска цара Јована Ватаца (фото: blagofund.org)

Из милешевског Савиног лика можемо ишчитати битне моменте на основу којих можемо извести закључке о Савиним телесним карактеристикама и особинама које је уметник истакао. Тако на овој фресци, на којој је Савина фигура је висока 2 м и 25 цм, се огледа монументалност, одлучност и изразитост која је присутна у целом Савином лику. Уметник је истакао Савин лик- крупне плаве очи, дугуљасто лице и повијен нос, а живост је постигао ситним борама на челу и са пар праменова косе које падају преко уха.

Након милешевског Савиног лика настају многе Савине фреске. Од XIII века свака црква која је грађена имала је Савину фреску. Међутим, специфичност је да се временом губи ова живост Савиног лика, како је то у Милешеви, а у први план се истиче религиозна иконографска тема. Тако да овај милешевски лик поред своје аутентичности и изворности представља и најлепши и најзначајнији портрет Светог Саве.

Бранко Радовановић, уредник портала Патмос

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *