Иво Андрић: О Вуку Караџићу
У свом дугом и тешком животу Вук се повијао и прилагођавао у многим стварима (“по слабости људској”), али је у једном остао непоколебљив, тј. никад није у свом књижевном делу “дао ум под аренду”, никад није дао “умље за безумље”. За цело његово дело могло би се казати оно што је он рекао још у почетку о својој борби за народни језик: “Ту господари здрави разум и истина…” И то се у Вуковом делу и животу враћа као рефрен: „Оно су несрећни људи, који су ум свој дали под аренду, па сад морају да мисле како други оће”, пише он. “Ја бирам оно што ми показује ум, а не светцу за атар”, писали су Вуку његови пријатељи као Павле Барић, кад су хтели да му буду блиски и по вољи. “Кога се бојите, кад вам ум каже да онако треба?” довикивао је Вук колебљивом и обазривом Лукијану Мушицком.
Јер ми не сумњамо да је дошло време да се на широкој основи, колективним напором позваних људи разних струка, потпуно открије и осветли магнетична, богата оптимистичка личност Вука Стеф. Караџића, а са њом да се оживи и његово дело и да се у исто време у целости прикаже и правилно оцени цео круг културних и политичких догађаја и личности око Вука. Ми то дугујемо великом културном раднику који је век провео “без заната, без ноге, без капитала, а трудећи се о просвештенију рода” (Д. Фрушић), који је смело открио и утврдио “чистоту и сладост нашега језика” и који је у неравној борби против “деспотическог незнања” извршио “демократизацију књижевног језика” (Скерлић).
Осветљавање и истицање позитивних страна његовог лика и његовог дела потреба је нашег времена, један од задатака који се намећу. Јер, у питању је не само велики реформатор језика нашег и моћни писац реалист пре реализмаи него и борац чија је изванредна девиза била: “Не да се. Али ће се дати!”, писац који је самим својим личним примером учитељ енергије, савесног и несебичног рада, човек који је нашу културну будућност гледао као светлу визију у којој . . . “од дана до дана, све друштво паметних расте, а лудих се умањује, и тако разум и истина побеђују.”
Иво Андрић, О Вуку као писцу, 1946. година (Музеј Вука и Доситеја)