Седам векова од упокојења Светог краља Милутина

Данас се навршава 700 година од смрти светог краља Стефана Уроша II Милутина Немањића.

„Године моје, говораше он, као паучина прођоше, и која добра живота мога да Ти принесем? Са каквом смелошћу да погледам на Тебе, Судију праведнога? Покајање не стекох, а тако исто ни сузе… Но Господе и Царе векова, не погуби ме са безакоњима мојим, него ми пошaљи светлост Твоју и истину Твоју на просветљење мислених очију мојих. Даруј ми обилну кишу суза, да угасим страсни пламен тела мога, да се непријатељ мој не порадује због мене. Многих и великих добара овог живота насладио си ме, но ја недостојни врло повредих заповести Тебе, Бога мога”. (из „Житија краља Милутина“ чији је аутор архиепископ српски Свети Данило II Пећки)

Након дугогодишње и успешне владавине током које је проширио и ојачао државу краљ Стефан Урош II Милутин се разболео и умро 1321. године на двору у Неродимљу, а сахрањен је у задужбини, манастиру Бањској. Мошти светог краља премештане су у прошлости и налазе се и данас у Цркви Свете Недеље у Софији. Његова сахрана, праћена је нередима, одменути војници хтели су чак да отму његово тело. Према житијима, чуда над његовим гробом почела су да се дешавају две године после његове смрти.

У Бугарској, свети српски краљ Милутин сматра се заштитником Софије. У Софији се низом манифестација ове године три дана обележава годишњица смрти краља Милутина, а први пут биће у Софији обележена и 12. новембра када годишњицу обележава Српска православна црква. Више пута у прошлости покретано је питање повратка светих моштију Милутинових у Србију, али до сада те иницијативе биле су без успеха.