Цар Давид – археолошка биографија, Bryan Windle

Неки научници су склони да верују да је цар Давид био више мит него истински човек који, чак иако је постојао, није био ништа више од племенског поглавара, али засигурно не и историјски цар израилске династије. Неки га упоређују са митским краљем Артуром. Да ли постоје и колико су поуздани, ванбиблијски подаци и сведочанства о овом владару кога Свето Писмо представља не само као родозачетника најдуготрајније лозе древног Оријента већ и као далеког претка самога Месије, Исуса Христа?

Биоархеолографија са којом почињемо тиче се једне од најжешћи расправа у Старом завету.

Неки научници су склони да верују да је цар Давид био више мит него истински човек који, чак иако је постојао, није био ништа више од племенског поглавара, али засигурно не и историјски цар израилске династије.

На пример, професор Шефилд Универзитета Филип Р. Дејвис изјавио је: “Нисам једини научник који сумња да је лик цара Давида приближно подједнако историјски колико и краљ Артур.”[1] Цитираћемо и Археолога, Израел Финкелштајна: “Уједињено царство Давида и Соломона, описано у Библији као регионална сила, било је у најмању руку мало племенско царство… Давидово цаство једноставно је било 500 људо са штаповима у рукама који су викали, псовали и пљували.”[2]

Ово је у оштрој супротности са сликом коју Библија обликује у вези са царством Давида. Узлет ове личности од скромног пастира, преко моћног војног заповедника, до краља над читавом Јудејом и Израилом је драматична приповест. Наратив, ипак, вишеличи на историју него на мит понекад подсећа на листе освојених краљевстава које су краљеви неких других народа оставили за потомство. Библија описује Давида који је владао у Хеврону као цар над Јудиним племеном у периоду од седам годинама пре него што су израилске старешине дошле да га крунишу за цара над свим народом. Још 33 године владао је над свим Израилом и Јудом, освајајући народе око себе и проширујући домет свог царства. Када је Давид освојио је јевусејски град Јерусалим, Хирам краљ Тира послао је тесаре и клесаре са кедровим дрветом да саграде палату. Када је давид победио Адад-езера, краља Зохава, Тоу краљ Хамата, упузио му је честитке заједно са даровима од злата, сребра и бронзе. Писмо бележи:

11 Цар Давид и то посвети Господу заједно са сребром и златом које је посветио од свих варвара које је покорио: 

12 Од Сиријаца, Моаваца, синова Амонових, Филистејаца и Амаличана и од плена Адад-Езера, сина Реововог, цара совског. (2 Сам 8)

Касније, током своје владавине, Давид је извршио попис становништва како би утврдио број војноспособних људи у свом царству. За пребројавање његових војника било је потребно више од девет месеци, а резултат је био преко 800 000 становника ( 2 Сам 24: 9). Све у свему, Библија описује Давида како влада над организованим и огромним царством које је обухватало делове данашње Турске, Сирије, Либана, Јордана и Израела.

Који докази постоје за цара Давида и његово царство?

Тел Дан-стела:”Дом Давидов”

Свака расправа о археологији која се односи на цара Давида мора започети са Тел Даб Стелом. Године 1993. археолози су ископавали у Тел Дану, месту древног града Дан у северном Израилу. Открили су сломљени камен, , висок приближно 32 цм и широк око 22 цм. На њему је био арамејски натпис. Следеће године откривена су још два фрагмента стеле. Фрагмент стеле јеизазвао моментално интересовање јер се на њему налазио натпис “bytdwd” (Бет Давид или Дом Давидов). Стела је описивала победу арамског краља, непознатог имена (вероватно је у питањз краљ Хазаел) над израилским царем и његовим савезником, царем „дома Давидовог“.  Овај натпис се датира у 9.в. пре Хр., око 200 година након Давидове владавине.

Иако су критичари покушали да понуде алтернативна читања, већина научника сада прихвата да је Тел Дан Стела јасна референца на цара Давида. Археолог, Јозеф Гарфинкел објашњава значај натписа:  „’Дом Давидов’ значи„ Давидова династија.“ Дакле, сада знамо да је био младић по имену Давид и да је имао династију … То значи, сасвим јасно, да Давид није митолошка фигура. Дакле, митолошка парадигма се у једном тренутку срушила.“[3]

Моавска стена/Мешин натпис – „дом Давидов“

Године 1994. епиграфер Андре Лемаире (Andre Lemaire) устврдио је да знаменити  моабски камен садржи фразу „дом Давидов.“ Моавски камен садржи натпис Меше, краља Моава, који се хвали својом успешном побуном израилског цара, догађајем описаним у 2 Цар 3.

Локално становништво Јордана је намерно сломило камен, али не пре него што је узет његов отисак. Дотични натпис је тешко прочитати због фрагментарности камена и напрсила на њему, а у реду 31. недостаје кључно слово. Лемаире је закључио: „Моје испитивање камена и отиска, који се сада обнавља и чисти од накупљене прашине , потврђује да т прати б. Сада бих први пут реконструисао слово које недостаје као д (д). Резултат: бт [д] вд (дв [д] тб), „Дом [Д]авид!““[4]

Године 2019.  Израел Финкелштајн (Israel Finkelstein), Надав На’аман (Nadav Na’aman) и Томас Ромер (Thomas Römer) објавили су рад у часопису Института за археологију Универзитета у Тел Авиву (Journal of the Institute of Archaeology of Tel Aviv University) анализирајући ред 31 на Моавском камену. Они тврде да постоји вертикални потез који указује на прелаз између две реченице и да би слово окладе требало читати као почетак имена (Балак), а не Бет (Кућа).[5] Отприлике у исто време, Мишел Ланглоис (Michael Langlois), научник из Француског истраживачког центра у Јерусалиму (French Researcher Center in Jerusalem), објавио је чланак у часопису Journal Semitica којим је порджао Лемаиреово почетно читање „дом Давидов.“ Он је тврдио да не постоји такав вертикални потез, већ да прекид линије долази касније.  Ланглоис је провео године користећи слике високе резолуције, рачунарске алгоритме за извођење мапирања полиномске текстуре (ПТМ) стеле како би створио 3-Д слику. Недавно је користио Reflectance Transformation Imaging (RTI) фотографију саме стеле и оргинални отисак посматран из различитих углова и под различитим осветљењем, како би створио слику натписа са позадинским светлом у високој резолуцији. У свом чланку Ланглоис тврди да нова технологија показује претходно превиђену тачку, уобичајени начин на који су тада писари указивали на прекид између речи, који долази тачно након што је подручје протумачено као „дом Давидов”, потврђујући Лемаиреово почетно читање.[6]

Бојни рељеф фараона Шишака – „Давидово горје“

Египтолог, Кенет Кичен (Kenneth Kitchen), идентификовао је трећу могућу референцу на Давида, у Египту. Фараон Шошенк I (такође Шешонк, у Библији зван Шишак) напао је Палестину 926/5 год. пре Хр. Када се вратио у Египат, наредио је да се на зидове Храма Амона у Карнаку упише сцена која детаљно описује његов успех. Једно од места за која тврди да је освојио је х(и) дбт двт – „горје или висоравни Давита“. Кичен је пронашао етиопски натпис из 6.в. хр.ере са јасним позивањем на цара Давида (из једног од његових псалама) у којем се његово име пише Давит. Даље тврди да су топоними на списку Шишак распоређени географски, а „горје Давита“ (прстенови имена 105 и 106) јављају се у низу који укључује локалитете у јужној Јуди и Негеву, истом општем подручју у којем је Давид био бегунац када је бежао од Саула. Кичен тврди да, иако није сигуран, постоји „висок степен могућности“ да је Шишак тврдио да је освојио подручје звано Давидове висоравни када је напао Јуду у 10.в. пре Хр.[7]

Палата Цара Давида

Године 2005. израелски археолог, др Еилат Мазар (Eilat Mazar), објавила је да је открила остатке Давидове палате. Мазар је приметила да Библија описује Давида како се из своје резиденције спушта или силази у тврђаву (2Сам. 5:17). Закључила је да је Давидаградио своју палату северно од градске тврђаве и ван северног градског зида, зато што је планирао да прошири град. Њена ископавања на овом подручју открила су оно што је назвала Велика камена грађевина, масивни грађевински комплекс који она описује као „производ инспирације, маште и значајних економских улагања.“[8] Мазар је копала близу места где је Кетлин Кенион (Kathleen Kenyon) открила камену декорацију која је красила врх стуба назван прото-елиотски капител (proto-Aeolic capital), један од најлепших и најсложенијих икада откривених у Израелу. На основу керамике пронађене испод Велике камене конструкције, она је открила прву фазу њене градње коју је датирала на почетак гвозденог доба  IIa,, вероватно око средине десетог века пре Хр., тачно у време када Библија описује владавину цара Давида над Уједињеним царством  Израила (https://bkcentar.rs/sr/blog/da-li-sam-pronasla-palatu-cara-davida-eilat-mazar?fbclid=IwAR1DKKTRohFYj9BZHWZ-_GSiF18J6G_G7QI08by8ghY3fS4xwpjRp0i63AY ). Откриће највеће и најлепше зграде у северном делу старог града која датира из Давидовог доба навело је многе да верују да је Мазар открила остатке палате цара Давида. Наравно, многи критичари који верују да су библијски извештаји о цару Давиду легендарни, брзо су изнели критику Мазарино дело и њену употребу Светог писма као поузданог древног текста.

Давидова влада – градови Јудеје

Уколико је у  10.в. пре Хр. Постојало Уједињено царство описано у Библији, за очекивати је да сепронађу докази о заједничкој политичкој администрацији у читавом Уједињеном Царству. Неки археолози тврде да су пронашли такве доказе о сложеном друштву у археолошким остацима на неколико налазишта. У периоду 2007-2013, Јозеф Гарфинкел (Hebrew University) и Сар Ганор (Saar Ganor, Israel Antiquities Authority) спровели су ископавање на локацији Кирбет Кјуеифа (Khirbet Qeiyafa), тврђави која се датира у време цара Давида. Смештена је 30км југозападно од Јерусалима, на врху брда које је стратешки смештено у оквиру Јудејског царства, на путу од филистејских области ка Јерусалима. У ископавањима је идентификовано као библијски Сарим (1Сам 17:52). због његове две капије. Тврди се да постоје јасни докази урбанистичком планирању, што потврђује и постојање градског-камазат зида у који су биле уграђене просторије за становање. Недостатак свињских костију, заједно са остраконом који је препознат као један од најранијих међу икада откривеним натписима на јеврејском језику и постојање култних светишта која нису имала слике људи или животиња допринело је да Кирбет Кјуеифа буде идентификована као израилска тврђава која је служила као предстража према Филијецима. Две велике грађевине идентификоване су као царске граде од јавног значаја. Једна је била палата, а друга складиште.[9] процењује се да је за изградњу град-тврђаве употребљено 100.000 тона камена, што је захтевало снажну централну владу која би надгледала реализовање таквог пројекта.[10] То веома надмашује нешто што би могао саградити један племенски поглавар.[11]

Археолози Бар-Илан универзитета (Bar-Ilan University) открили су још једно значајно налазиште – Ел Етон (El Eton). На локацији су открили остатке древног града који се, такође, датира у време цара Давида. истраживачи су открили монументалну грађевину коју су назвали “управитељева резиденција”, изграђену од нетесаног камена са дубоким темељима од квалитетног грађевинског материјала.  Научници сугеришу да је и ово доказ сложеног друштвеног система јаке политичје администрације која је управљала изградњом. Налази на локацији датирани су посредством C14 из темељног налазишта, као и коштица маслина у угља који је пронађен на поду. Добијени подаци показују да је резиденција први пут саграђена крајем 11. или почетком 10.в. пре Хр.[12] ово је друга од монументалних грађевина које се датирају у време Давидове и Соломонове владавине, а које су откривене у региону Кирбет Кјуеифа.

Давидистички цареви

После владавине цара Давида, узастопно је за њим владало 20 монарха из његове породичне лозе, почев од Соломона који је владао Уједињеним царством до владара јужног (Јудејског) царства. Откривена су бројна археолошка открића која се односе на ове давидистичке цареве. Многи научници указују на готово идентична врата у Хазору, Мегиду и Гезеру као доказ Соломонове градитељске делатности.[13] Натписи на отисцима печата сведоче о неколико царева, укључујући Озију, Ахаза и Језекију, док се спомињу и други, попут Манасија и Јоаким. поименце у асирским и вавилонским списима.[14] Ови налази независно поткрепљују одређене детаље у Светом писму и у складу су са библијским описом давидистичке лозе царева који су генерацијама владали у Израилу и Јудеји.

Сажетак

Јасан натпис “дом Давидов” из Тел Дана утврђује да је Давид био историјска личност која је утемељила династију. Потврђена су са још два натписа који се могу односити на њега. Овај непосредни доказ поткрепљују и друга налазишта у Јерусалиму и другим градовима у оквиру Јудејског краљевства, која такође указују на постојање сложене Уједињене монархије у 10. в. пре Хр., како је описано у Библији. Остали натписи потврђују одређене цареве у Давидове лозе. Пре 1993. године било је врло мало археолошких доказа који поткрепљују историчност цара Давида. Од тада су бројна открића потврдила његово постојање и указују да је владао значајним царством. У светлу ових открића чини се разумним престати упоређивати цара Давида са краљем Артуром.

Извор: Bible archaeology reporthttps://biblearchaeologyreport.com/2020/01/17/king-david-an-archaeological-biography/

 Види: https://bkcentar.rs/sr/blog/izrael-pronadjene-kapije-golijatovog-grada

О значају цара Давида и његовог наследника Соломона, околностима њиховог уздизања на трон и карактеристикама владавине види: https://bkcentar.rs/sr/blog/david-i-solomon-najveci-vladari-drevnog-izraila


[1]Philip R. Davies, “‘House of David’ Built on Sand: The Sins of the Biblical Maximizers,” BAR 20:04, July/August, 1994, pg. 55.

[2]Robert Draper, “Kings of Controversy.” National Geographichttps://www.nationalgeographic.com/magazine/2010/12/david-and-solomon/ (Accessed January 8, 2020).

[3]Erin Zimmerman, “Did David, Solomon Exist? Dig Refutes Naysayers.” Christian Broadcasting Network. http://www.cbn.com/cbnnews/insideisrael/2013/june/did-david-solomon-exist-dig-refutes-naysayers/?mobile=false (Accessed January 18, 2017).

[4]Andrew Lemaire, ““House of David” Restored in Moabite Inscription.” BAR 20:3 May/June 1994, pg. 36.

[5]Amanda Borschel-Dan, “High-tech study of ancient stone suggests new proof of King David’s dynasty.” Times of Israel, May 3, 2019.  https://www.timesofisrael.com/high-tech-study-of-ancient-stone-keeps-davidic-dynasty-in-disputed-inscription/ (Accessed Jan. 8, 2020).

[6]Michael Langois, “The Kings, the City and the House of David on the Mesha Stele in Light of New Imaging Techniques.” Semitica 61, 2019, p. 23-47. Online: https://michaellanglois.org/medias/langlois-2019-the-kings-the-city-and-the-house-of-david-on-the-mesha-stele-semitica-61-p–23-47.pdf (Accessed January 8, 2020).

[7]Hershel Shanks, “Has David Been Found In Egypt?” BAR 25:1, January/February 1999, pg. 34. Online: https://www.baslibrary.org/biblical-archaeology-review/25/1/4 (Accessed January 9, 2020).

[8]Eilat Mazar, “Did I Find King David’s Palace?” BAR, January/February 2006. Online: https://www.biblicalarchaeology.org/daily/biblical-sites-places/jerusalem/did-i-find-king-davids-palace/ (Accessed Jan. 9, 2020).

[9]Khirbet Qeiyafa Archaoelogical Project. http://qeiyafa.huji.ac.il/index.asp (Accessed January 10, 2020).

[10]Randall Price and H. Wayne House, Zondervan Handbook of Biblical Archaeology (Grand Rapids: Zondervan, 2017), 121.

[11]Dewayne Bryant, “The Death of Bible Minimalism.” Associates for Biblical Research. https://biblearchaeology.org/research/contemporary-issues/3805-the-death-of-biblical-minimalism (Accessed January 10, 2020).

[12]Nir Hasson, “Did King David’s United Monarchy Exist? Naked Mole Rats Uncover Monumental Evidence.” Haaretz, Apr 16,12 2018. https://www.haaretz.com/archaeology/.premium.MAGAZINE-molerat-archaeology-supports-united-monarchy-theory-says-new-study-1.6007916 (Accessed January 10, 2020).

[13] “Hazor,” BiblePlaces.com.https://www.bibleplaces.com/hazor/ (Accessed January 12, 2020).

[14]Lawrence Mykytiuk, “53 People in the Bible Confirmed Archaeologically.” Biblical Archaeology Society. April 12, 2017. https://www.biblicalarchaeology.org/daily/people-cultures-in-the-bible/people-in-the-bible/50-people-in-the-bible-confirmed-archaeologically/ (Accessed January 12, 2020).

Библијски културни центар

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *