На данашњи дан упокојио се Сима Пандуровић

Аутор “Посмртних почасти” преминуо је на данашњи дан 1960. године. Сима Пандуровић, заједно са Дисом и Миланом Ракићем, чинио је српску групу тзв. “уклетих песника”. Његова поезија одликује се циничним песимизмом. Његова поезија је интелектуална и филозофска, тако да је песимизам у његовој поезији био једна врста програмског става.

Скерлић о “Посмртним почастима Симе Пандуровића”: “Ако ко има илузија о животу, или ако је нашао начина да разумно помири са њиме, тај нека чита стихове г. Пандуровића. Песник “Посмртних почасти” је самртно жалостан, као човек који је много живео и којега је живот у свему обмануо, или као човек дозлабога рђавих живаца, који се у животу осећа као онај одерани јарац из народних песама у јеловом грању”.

“Бисерне очи”

Као дух јесени у шум лишћа свела,

Ко туга у живот наших жеља тајних,

У моју се душу нечујно уплела,

На плими уздаха немих и бескрајних,

Сугестија тиха са висина ледних,

Дубином страсти свих срдаца верних

И тамне ноћи — сугестија једних

Очију бисерних.

Њихов сјај је био плав, мутан и чедан,

Сјај морем скривене, скупоцене шкољке;

Он је дав’о дубок незнан израз један

Чежње наших снова и минуле бољке;

Он је скрив’о благо успомена чедних,

Нежност жутих ружа и кринова смерних.

Нада мном и сада сија туга једних

Очију бисерних.

И онда, кад звезда моје судбе зађе

За малу хумку трошних земних жеља,

Последњи, општи удес кад нас снађе

И нестане наших патња и весеља,

Нада мном ће, као чар усана медних,

Ко лелујав, меки сјај висина сферних,

Лебдети и тада сетан осмех једних

Очију бисерних.