На данашњи дан упокојио се Сима Пандуровић
Аутор “Посмртних почасти” преминуо је на данашњи дан 1960. године. Сима Пандуровић, заједно са Дисом и Миланом Ракићем, чинио је српску групу тзв. “уклетих песника”. Његова поезија одликује се циничним песимизмом. Његова поезија је интелектуална и филозофска, тако да је песимизам у његовој поезији био једна врста програмског става.

Скерлић о “Посмртним почастима Симе Пандуровића”: “Ако ко има илузија о животу, или ако је нашао начина да разумно помири са њиме, тај нека чита стихове г. Пандуровића. Песник “Посмртних почасти” је самртно жалостан, као човек који је много живео и којега је живот у свему обмануо, или као човек дозлабога рђавих живаца, који се у животу осећа као онај одерани јарац из народних песама у јеловом грању”.
“Бисерне очи”
Као дух јесени у шум лишћа свела,
Ко туга у живот наших жеља тајних,
У моју се душу нечујно уплела,
На плими уздаха немих и бескрајних,
Сугестија тиха са висина ледних,
Дубином страсти свих срдаца верних
И тамне ноћи — сугестија једних
Очију бисерних.
Њихов сјај је био плав, мутан и чедан,
Сјај морем скривене, скупоцене шкољке;
Он је дав’о дубок незнан израз један
Чежње наших снова и минуле бољке;
Он је скрив’о благо успомена чедних,
Нежност жутих ружа и кринова смерних.
Нада мном и сада сија туга једних
Очију бисерних.
И онда, кад звезда моје судбе зађе
За малу хумку трошних земних жеља,
Последњи, општи удес кад нас снађе
И нестане наших патња и весеља,
Нада мном ће, као чар усана медних,
Ко лелујав, меки сјај висина сферних,
Лебдети и тада сетан осмех једних
Очију бисерних.