Јелена Матић: Академик др Јован Туцаков

         Професор доктор Joван Туцаков је најпознатији по свом капиталном делу “Лечење биљем”, које је резултат његовог дугогодишњег рада и проучавања лековитих биљака али и љубави према природи и њеним даровима. Овај свеобухватни приручник написан разумљивим језиком се од објављивања  све чешће може наћи у домовима многих породица. Лаици га користе да би учили о биљкама и правили своје природне лекове, стручњацима представља сјајан уџбеник и приручник.

         Јован Туцаков рођен је 1905. године, у Чуругу. После гимназије коју је завршио у Новом Саду, уписао је студије хемије у Београду. Завршио је два фармацеутска факултета, један у Загребу 1928. године, други у Нансију, у Француској. Туцаков је у Француску послат као војни стипендиста и један од првих војних апотекара. На факултету у Нансију је магистрирао и докторирао. Докторска теза је била награђена и добио је медаљу Академије наука у Нансију. 

          Први уџбеник из фармакогнозије на српском језику (фармакогнозија је наука која се бави проучавањем лековитих биљака) , професор је објавио 1948. године . Исте године, Туцаков је основао Институт за проучавање лековитог биља у Београду и био његов управник до 1973. године. За редовног професора Фармацеутског факултета у Београду, изабран је 1957. године.

          Био је члан Српске академије науке и уметности (САНУ) а своју приступну беседу на тему “Фармакомедицински значај интродукције и аклиматизације лековитог биља у Србији” одржао је 1974. године. Такође је био члан и Француске  академије фармације, посебно на Академији за козметологију и дерматологију у Паризу где је дао свој велики допринос. Изабран је за почасног доктора наука Универзитетa у Клермон-Ферану а 1969. године му је додељена медаља “Lavoisier” за животно дело . 

          У поменутој књизи “Лечење биљем”, читаоцима су на непосредан и разумљив начин представљени бројни подаци о лековитом биљу. Уз слике и цртеже , Туцаков говори све оно што би требало да се зна о биљкама: брање, сушење, чување, хемијски састав, гајење, употреба, дејство, прерада лековитог биља. Писао је и о ароматичним медоносним врстама, као и о потребама за плантажним гајењем појединих биљних врста како би се сачували природни ресурси. Као љубитељ теренског и истраживачког рада, организовао је бројне екскурзије у природи и студентима преносио своје знање и искуство. Поред лековитих својстава биљака , писао је и отровним врстама као и о неадекватној употреби лековитог биља што има велики значај јер је све поткрепљено и научним доказима и на тај начин се велики број људи може заштитити од последица нестручне примене лековитог биља нпр тровања…Веома је важно ко је извор информација које добијамо. Многи травари могу имати огромно практично искуство али је ипак наука та која даје завршну реч, потврду или негацију тог искуства. Др Јован Туцаков истицао је потребу познавања јестивих дивљих биљних врста које би се могле користити у случају неких ванредних околности : оскудица и рат. Са групом пријатеља, истомишљеника, љубитеља природе, организовао је праву малу авантуру: експедицију у босанске планине. План је био да тамо проведу месец дана  хранећи се само оним што нађу у природи. Носили су са собом со и шећер у количини дневних потреба и лекове , као и серуме против змијског отрова. Сви су се вратили здрави и весели, експедиција је била успешно завршена.

          Тајна виталности професора Туцакова лежала је управо у његовој љубави према природи. Непосредан, срдачан и духовит, човек из народа, сваком новом задатку приступао је са посебним ентузијазмом. Био је омиљен међу студентимаи сарадницима, често је своја предавања умео да зачини пословицама, анегдотама, поезијом…Волео је музику и певање, био је одличан познавалац класичне музике и члан многих хорова.

          Умро је у Београду 1978. године и сахрањен у Алеји заслужних грађана.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *