Јелена Матић: Кафа као културолошки бренд-историја и лековитост
За откриће ове биљке можемо захвалити једном етиопијском пастиру који је приметио да су његове козе живахније када брсте зимзелени жбун ове биљке. Иако њен латински назив, Coffea arabica указује на то да је кафа арапског порекла, заправо није. Кафа расте у Етиопији, у oбласти Кафа, по којој је и добила назив. Етиопљани имају обичај да кажу за кафу да је она њихов хлеб. Кафа се сматра арапском јер се од њих сазнало за ову биљку. Арапи су од Етиопљана преузели начин узгајања кафе и производњу и дуго су чували ту тајну, забрањујући извоз. Двојица Сиријаца су 1555. године кафу донели у Цариград и од тад почиње и отварање првих кафеџиница. Прву продавницу кафе у Бечу отворио је управо Србин 1683. године. Београд је своју прву кафану добио пре свих метропола, од којих је и најпознатија и једна од најстаријих, кафана „?“.
Због једне врсте гљивица која је нападала Coffeu arabicu, почело се са узгајањем других, отпорнијих врста као што су Coffea canephora, Coffea liberica али ипак је arabica дала најквалитетнија зрна кафе.
Кафа биљка расте као жбун или као ниско дрвеће. Обично расте од 2 до 5 метара. Има кожасте листове и беле цветове. Бере се кад црвени плод потпуно сазри и тај плод садржи два семена. Семе је зеленкасто – смеђе боје са сребрнастом опном. Овално је, са једне стране пљоснато са уздужном браздом. Када се семе издвоји у неком од поступака, суши се и тако се добија сирова кафа. Сирова кафа је скоро без мириса и горког укуса. Пржењем се добија кафа за употребу. Пржи се на температури између 200°С и 250°С. Дугим пржењем добија се угаљ који се користи код тровања као антидот и код дијареје.
Кафа се највише користи за прављење различитих топлих и хладних напитака од кафе: капућино, еспресо, ајс кафа, кафе лате… Први апарат за еспресо на свету произвео је Луиђи Бецера 1901. године. Од кафе се производе гранулати, концентровани екстракти. Највећи и најпознатији произвођачи кафе су Бразил, Колумбија и Мексико.
Биљку кафе можете гајити и као собну биљку али је прилично осетљива. Захтева влажно окружење (велику влажност ваздуха) и да није директно изложена сунцу. Не треба је заливати претерано. Често је нападају гљивице па је то и највећи изазов у гајењу кафе. Због кофеина није препоручљиво да буде у близини кућних љубимаца јер је токсичан за птице, мачке, псе.
Активна супстанца у кафи је кофеин. Кофеин делује благо диуретично, дакле, избацује воду из организма. Иако многи мисле да кафа, односно њена активна супстанца – кофеин, повећава притисак, укупни ефекат кофеина на крвни притисак је нула. Кофеин централно (деловањем на вазомоторни центар) повећева крвни притисак јер доводи до вазоконстрикције (скупљањa крвних судова). Међутим, периферно, делује као вазодилататор – шири крвне судове и тако смањује притисак.
Користи се у комбинацији са аналгетицима (лековима против болова) јер појачава њихово деловање. Побољшава респирацију (дисање), повећава будност, и побољшава когнитивне способности као што су памћење и размишљање. Кофеин повећава мишићну снагу и издржљивост и то је вероватно разлог због чега се нашао на допинг листи Међународног олимпијског одбора. Једном шпанском бициклисти је било забрањено учествовање на такмичењу јер је био позитиван на кофеин. Касније га је светска антидопинг агенција скинула са листе забрањених супстанци. Велике количине кафе (а тиме и кофеина) могу да доведу до узнемирености, несанице, тахикардије (убрзаног срчаног ритма). Дуготрајна употреба кафе у великим количинама може да оштети заштитну баријеру у желуцу и последично изазове дигестивне проблеме. Интересантна је локална употреба кофеина. Наиме, кофеин се користи у препаратима против целулита. Кофеин се такође користи и у неким шампонима против опадања косе. Треба бити опрезан са локалном применом кофеина јер су забележени случајеви интоксикације. Увек се треба придржавати упутства, држати се савета стручњака, не узимати лекове на своју руку нити по савету нестручних лица којима је одређени лек помогао. Сваки организам је, колико год сви ми били слични, ипак другачији и индивидуални терапијски приступ је нешто што је до сад дало оптималне резултате у лечењу. „Dosis sola facit venenum“, рекао је чувени Парацелзус („Само доза одређује отров“). Доза је та која одређује да ли ће лек бити лек или отров.
Чувени писац, Оноре де Балзак, у једном од својих цитата о кафи говорио је да чим кафа доспе у стомак, дешава се општи метеж: идеје се покрећу као батаљони војске и мастило испуњава папир. Писцу је кафа била стимуланс, пио је око 50 шољица кафе дневно да би одржао концентрацију, остао будан и писао више. То је највероватније и био узрок његове смрти.
