Гроб Свете Јелене у цркви Santa Maria in Ara Coeli у Риму

У цркви Santa Maria in Ara Coeli у Риму у порфирном саркофагу налазе се мошти Свете Јелене, мајке цара Константина.

Flavia Iulia Helena (рођена 248./250. г. у Дрепануму, данашњем Карамурзелу, у малоазијској области Витинији, а преставила се у Господу вероватно 18. августа 330. г. у Никомидији, данашњем Измиту), названа још и Јелена Константинопољска, била је мајка цара Константина, па је називана и Августа, царица. Јелена је у Јерусалиму пронашла једну од највећих хришћанских светиња – Часни крст, па се стога поштује као светитељка и у Православној и у Римокатоличкој цркви. Наша Црква слави свете цара Константина и Јелену 3. јуна по новом, а 21. маја по старом календару.

Ова црква, чији мазив на латинском Santa Maria in Ara Coeli значи  „Пресвета Мајке Божија пред Небеским олтаром“, једна је од најимпозантнијих цркава Рима на Капитолу, односно Капитолинском брду, једном од седам римских легендарних брежуљака на којима је утемељен Рим.

Предисторија цркве Santa Maria in Ara Coeli сеже до времена Спаситељевог. На данашњем месту је стајао антички храм посвећен римској богињи Јунони. Она је у митологији Римљана богиња рођења, бракова и брижљивости и чини пандан богињи Хери код Грка. Она је и заштитница Рима, те је Капитол било место њеног посебног прослављања.

Цар Август је, вели легенда, имао визију жене која му се у са лучозарним венцем и дететом у наручју приказала високо на небу. Ово приказање је цару Августу једна тибуртинска Сибила, позната паганска пророчица, тумачила као префигурацију рођења Спаситеља у време његове владавине. За ово благодатно предсказање дао је цар Август да се Непролазном Царству Христа у постојећем храму посвећеном богињи Јунони сагради „небески олтар“ (лат. ara coeli).

У 8. веку је на овом месту стајао грчки манастир. Након што је овај манастир под папом Инокентијем IV, 1250. г., предат фрањевцима, отпочела је изградња данашње тробродне базилике. Двадесет и два стуба су преузети делови некадашњих античких споменика и храмова. На левој страни данашњег храма је означена провенијенција тих стубова. Они потичу из царске палате у којима је цар Август спавао (a cubiculo Augustorum) и у којима је, може бити, имао речену визију. Под овог храма потиче из 13. века, таваница је подсећање на поморску битку код Лепанта 1571. г. Израду ове таванице је наложио папа Григорије XIII. У центру данашњег олтара стоји икона Пресвете Мајке Божје.

Протођакон Зоран Андрић, Минхен

ИЗВОР: spc.rs

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *